Događaji Istorija Kultura

200 godina od Drugog srpskog ustanka

Turci su posle ugušenja ustanka zaveli režim sličan dahijskom. Ta nasilja nije hteo da podnosi srpski narod, koji je deset godina živeo u slobodi vodeći junačke borbe.

knez-milos15

Već 1814. godine izbila je Hadži–Prodanova buna u zapadnoj Srbiji, koju su Turci lako ugušili. Ova buna je bila uvod u Drugi srpski ustanak. Na narodnom zboru u Takovu 23. aprila 1815. godine za vođu ustanka izabran je Miloš Obrenović (vojvoda iz Prvog srpskog ustanka).

Miloš je na Cveti u Takovu objavio:

“Slušajte braćo. Čujte svekoliki Srbi. Čuj veliko i malo, muško i žensko, koji ste god došli evo ovde danas. A tko nije danas ovde, onaj svakako od vas da čuje i očuje, i da svak dobro razumije i upamti ovo što ću svima sada za vazda prozboriti. Ako ste radi mene imati s vama i pred vama od sada za svagda u opštem poslu i rukovodca za narod i zavičaj i ako ste radi da svi naši trudi budu napredni, a vi sad svi iz jednog ovdi grla pred ovim božijim domom to izrecite i pred svetim oltarom zavjet činite, da vi na vaše duše primate sve ono što bi od ovog preduzetog posla moglo izaći nesreće i postradanja, pak i to da meni sad ovdi obećavate i odmah da mi date punu vlast i slobodnu volju da ja mogu zapovijedati svakom vam i da mogu nakazati (kazniti) svakog koji me god ne bi što hteo poslušati ili koji bi što ukvario.”

Na to svi jednoglasno poviču “Sve na našu dušu, i vrat, i obraz…”. Zatim su svi redom poljubili ruku knezu Milošu i poželeli mu uspeh.

Nakon toga, knez Miloš je u Crnući, gde se okupilo dosta ljudi, ušao u svoj vajat i obukao najsvečanije odelo, uzeo zastavu, izašao napolje i rekao:

“Evo mene, a eto vam rata s Turcima!”

Aprila 1815. godine počela je Knez-Miloševa buna protiv beogradskog Sulejman-paše Skopljaka. Ustanički pokret ubrzo je zahvatio i veći deo beogradskog pašaluka.

knezevina_srbija_1

Veće borbe vođene su na Ljubiću (kod Čačka), kod Požarevca i na Dublju (u Mačvi) gde su ustanici uspeli da poraze Turke.

Posle prvih ustaničkih uspeha, Turska je pristala na pregovore jer se plašila intervencije Rusije. Marašli Ali-paša i Kuršid-paša su sa Milošem Obrenovićem 25. oktobra 1815.godine zaključili usmeni dogovor kojim je zavedena zajednička srpsko– turska uprava.

Srpske starešine na čelu sa knezom Milošem Obrenovićem sudile su Srbima i kupile poreze koje su predavali Turcima. Sporazum između Miloša Obrenovića i turskog paše Marašlije nije mogao da zadovolji Srbe.

Oni su zahtevali da dobiju punu autonomiju oslanjajući se na odredbe Bukureškog ugovora. U toj borbi za autonomiju Srbima je pomogla Rusija. Sultan je bio prinuđen da Hatišerifom (1830. god.) prizna Srbiji potpunu unutrašnju autonomiju.

About the author

Administrator

Dodajte komentar

Click here to post a comment

Kategorije

Reklama

Optimization WordPress Plugins & Solutions by W3 EDGE
Copy Protected by Chetan's WP-Copyprotect.
%d bloggers like this: