U subotu, 22.juna 2013.godine, u Čajetini je održana svečana akademija na kojoj su dodeljena proznanja Vidovdanski vitez. Svečana akademija je održana u biblioteci „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini. Na svečanoj akademiji su prisustvovali Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, Arsen Đurić, zamenik predsednika opštine Čajetina, direktorka biblioteke Snežana Đenić, direktorka PU Radost Jelena Mitrašinović –Brašanac i načelnica Policijske uprave u Užicu Dragica Jevtović.
Prisutne je na početku akademije pozdravio Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina. Za kulturno – umetnički program su bili zaduženi sopran Olivera Tičević uz klavirsku pratnju Verice Vermezović i glumac Slobodan Ljubičić. Program su vodili glumica Ana Sakić i novinar Svetomir Milutinović.
Priznanje „Vidovdanski vitez“ se dodeljuje istaknutim pojedincima, koji su svojim ljudskim i profesionalnim kvalitetima dali viteški doprinos razvoju profesiji i celukupnog društva.
Ove godine titulu Vidovdanski vitez kulture je dobio Branko Stanković, autor emisije „Kvadratura kruga”. On se na svečanoj akademiji zahvalio za ovo prizananje a zatim je rekao:
„Mi živimo u vremenu u kome su ruke postale kantar svega i jedini kantar života i mera za sve: i za davanje i za uzimanje, i za dobro i za zlo, i za škrtost i za plemenitost, i za sebičnost i za širokogrudost i za stvaranje i za razaranje. Zbog tih šaka koje stalno otimaju, grabe, uzimaju, kradu, zgrću postoje one druge koje su ispružene i molećljive. Zadatak i dužnost nas vitezova, kojih je ostalo tako malo, je da se borimo za preraspodelu između tih šaka i za drugačiji preraspodelu između dobra i zla na ovoj zemljinoj kugli, a istovremeno da se borimo za očuvanje pravde istine i moralnih vrednosti i svih vrednosti koje poseduje ovaj narod a ja obećavam da ću se boriti kao i do sada.”
Titula Vidovdanski vitez medicine je pripala prof. dr Dušanu Šćepanoviću. On je predsednik upravnog odbora Dečje bolnice u Trišovoj Doktorirao je 1990.godine na medicinskom fakultetu u Beogradu, a u maju 2012.godine je stekao i zvanje master menadžer u 58 godini. Do sada je napisao više od 150 naučnih radova, takođe je i koautor dva udžbenika. Doktor Šćepanović je bio direktor Dečje bolnice u Tiršovoj od 1990.godine doo 2001.godine. Za to vreme počela je sa radom dečja kardiohirurgija, kao i transplantacija koštanje srži, dok je obnovljen rad odeljenja za transplantaciju bubrega. U istom periodu je formirana i nastavna baza za dečju anesteziju i radiologiju. Treba dodati da je pre sedam godina doktor Šćepanović dobio novo srce, i da je danas najveći pobornik nove politike zaveštanja organa u Srbiji. On je lekar koji je operisao najbeći broj tumora kod dece.
U poslednje vreme doktor Šćepanović je bio jedan od pokretača akcije „Bitka za bebe” kako bi porodilišta i dečja odeljenja dobila neophodne inkubatore. Institut za neonatologiju je među prvima dobio 54 inkubatora vrednosti preko 600.000 eura. Takođe, doktor Šćepanović je uspeo da obezbedi iz raznih izvora još oko 2 miliona eura.
Prilikom prijema priznanja prof. dr Šćepanović se zahvalio organizacionom odboru, ali i Zlatiborcima. A za Zlatibor je rekao da je ovo njegov drugi dom. On je priznanje posvetio svom ocu.
Za Vidovdanskog viteza muzike je proglašen Aleksandar Sanja Ilić. Rođen je 1951. u Beogradu. Kada je imao 13 godina, napisao je muziku na tekst Duška Radovića koju je izvodio Dragan Laković. U 16. godini je poslao svoju kompoziciju „Baj, baj, baj“ na izbor za pesmu kojom je Jugoslavija trebala da se predstavi na Evroviziji 1968. Ovu kompoziciju je izvela Bisera Velentanlić na takmičenju u Opatiji 1976.godine. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Kao mladić je nastupao u grupi Vragolani, a zatim u grupi San. Njegov najbolji prijatelj Predrag Jovičić Trta koji je bio pjevač grupe San, poginuo je od strujnog udara u toku koncerta u dvorani Čair u Nišu 1975. U znak sjećanje na njega, snimio je album Uspomene. Sedamdesetih godina 20. veka je komponovao muziku za himnu fudbalskog kluba Crvena zvezda na tekst Ljubivoja Ršumovića: „Sve što smo želeli, sve što smo hteli. To su nam dali, crveno-beli“. Njegova pjesma „Halo, halo” u izvođenju grupe Aske predstavljala je Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije 1982.godine. Pesma „Princeza” u izvođenju Slađane Milošević i Dada Topića, bila je kandidat na jugoslovenskom izboru za Pesmu Evrovizije 1984.godine.
Grupu Balkanika je osnovao 1998.godine, a prvi koncert je održan 26. juna 2000. Sa Balkanikom je do sada imao više od 100 nastupa na koncertima širom sveta.
Između 1980. i 2012.godine uradio je muziku za više filmova i serija, od kojih su najpoznatiji film „Vukovar, jedna priča”, serija “Selo gori, a baba se češlja.” Kruna njegovog rada je muzički i baletski spektakl „Konstantin Magnus“ u kome se u 15 muzičkih celina kroz zvuk i pokret prikažu najvažnija poglavlja iz života rimskog cara koji je hrišćanima omogućio slobodu veroispovesti. Ovo delo je premijerno izvedeno 3.juna 2013.godine u Nišu, na dan cara Konstantija.
Sanja Ilić je na dodeli priznanja rekao da se oseća kao dečak u bajci. On je zatim dodao da ova nagrada obavezuje: „da se borite protiv svih nepravdi u muzici i kulturi”.
Po prvi put ove godine priznanje Vidovdanski vitez je dobila i jedna žena, Danica Masniković. Ona je proglašena za vidovdanskog viteza slikarstva. Rođena je 21. maja 1941. godine u Brnu – Republika Češka, gde je završila Višu umetničku školu. Diplomirala je 1965. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek grafike, u klasi profesora Boška Karanovića. Postdiplomske studije na istom fakultetu završila 1967. godine. Član je ULUS-a. Dobitnik je mnogobrojnih uglednih nagrada. Slike, grafike i crteže izlagala na preko 200 samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bavi se crtežom, akvarelom, slikom i grafikom.
Dela Danice Masniković se nalaze u kolekcijama Narodnog muzeja Beograda, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzej grada Beograda, Narodnog muzeja Kragujevac, Narodnog muzeja Sremske Mitrovice… Platna ove umetnice krase mnoge prostore značajnih zdanja, kao što su „Politika», Radio-televizija Srbije, Hotel „Hajat Regency» u Beogradu, „Delta holding», NIS „Jugopetrol», Fondacija „Braća Karić», Institut „Mihajlo Pupin», kao i mnoge druge privatne kolekcije.
Dela Danice Masniković nalaze se u stalnoj postavci Galerije-antikvarnice «DADA», u Čumićevom sokačetu 54. Živi i radi kao slobodan umetnik.
Do sada je dobila veći broj nagrada i priznanja od kojih su najzanačajnija Veliki pečat Grafičkog Kolektiva 1967.godine, Nagrada 3.trijenale savremenog jugoslovenskog crteža 1969.godine u Somboru, Nagrada 10.zagrebačka izložba jugoslovenskog crteža 1985.godine, Nagrada – izložba Beograd inspiracija umetnika 1986.godine, Nagrada za slikarstvo – 23. prolećna izložba ULUS Kragujevac 1997.godine i Nagrada – figurativni akvarel Kragujevac 1999.godine.
Ona je na svečanoj akademiji prilikom uručenja priznanja rekla da nije veliki govornik i da je bolja sa četkicom. Ona se zahvalila svima na ovom doživljaju.
Za Vidovdanskog viteza glume je proglašen Lazar Ristovski. Rođen je u Ravnom Selu, 26.10.1952.godine. Diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 1976.godine. Glumio je u velikom broju filmova od kojih su najpoznatiji „Hajka” (1977), „Svetozar Marković“ (1981), „Igmanski marš“ (1983), „Tako se kalio čelik“ (1988), „Original falsifikata“ (1991), „Tito i ja“ (1992), „Podzemlje“ (1995), „Balkanska pravila“ (1997), „Bure baruta“ (1998), “Belo odelo” (1999), “Bumerang” (2001), „Mali svet“ (2003), „Pad u raj“ (2004) i „San zimske noći“ (2004).
Okušao se i kao reditelj i producent filma „Belo odelo“, a trenutno snima film “Novembarski čovek” u kome igra zajedno sa Pirsom Brosnanom. Zbog obaveza na snimanju prizananje je Lazaru Ristovskom uručila Bojana Božanić u četvrtak 20.juna. On se u video izjavi zahvalio na priznanju.
Za Vidovdanskog viteza privrede je proglašen Miroljub Aleksić koji je duže od 20 godina stvarao svoj poslovni sistem „Alco grupu”. Počeo je trgujući na jugoslovenskoj berzi 1990.godine, 1996.godine je osnovao banku Alko banku (prodata 2007), 1998.godine je kupio fabriku Pionir, a od 2001.godine je nastavio širenje širom Srbije. Miroljub Aleksić je dobitnik brojnih nagrada iz konditorske industrije a 2011.godine Udruženje novinara Srbije ga je proglasilo za poslovnog čoveka godine, 2013.godine privredna komora Srbije mu je dodelila nagradu privrednik godine.
Gospodin Aleksić se zahvalio organizatorima za priznanje. On je istakao da mu je ovo priznanje izuzetno drago. Svako od nas je dobio nagradu za svoju profesiju, a zatim je govorio o vidovdanskoj etici čast, poštenje, ljudskost koja je neophodna u ovo krizno vreme. On je u svom obraćanju pohvalio lokalne organe, sa kojima ima dobru saradnju. Aleksić je na kraju poručio da se nada da će se Zlatibor razvijati i dalje i da će postati “top brend na jugu Evrope”.
Za Vidovdanskog viteza sporta je proglašen Milovan Mikica Vesnić. Ovaj automobilski as je do sada zabeležio veliki broj pobeda na brdskim i kružnim stazama. On je debitovao 1994.godine, a već sledeće godine je postao šampion. Do sada je osvojio 12 titula Srbije na brdskim i kružnim stazama. Prošle godine je osvojio u FIA kup bezbednosti, a ove godine se takmiči u srednje-evropskom šampionatu na kružnim stazama i trenutno je prvi na tabeli. Do sada je pobedio u 71 trci u zemlji i inostranstvu.
Mikica Vesnić se prilikom uručenja zlatne plakete Vidovdanskog viteza zahvalio organizatorima, a zatim je rekao da: ” mogu da obećam da ću ostvarivati vrhunske rezultate i da ću promovisati srpski sport i Zlatibor kao najbolju destinaciju u Srbiji i šire.”
Posle dodele priznanja je poslužen koktel, a novinari su iskoristili priliku da porazgovaraju sa ovogodišnjim laureatima. Svi dobitnici priznanja su složni da ovo priznanje godi, ali da još više obavezuje i da će se truditi da opravdaju poverenje koje im je ukazano.
Dodajte komentar