Događaji Društvo Hobi Manifestacije Turizam

Karavan VW Buba na Zlatiboru

Prošlo je 76 godina od kako je na drumove prvo Nemačke a zatim i celog sveta izašala VW Buba. U četvrtak na Zlatibor dolazi karavan VW Buba. Ovu manifestaciju organizuje Buba klub Srbija u saradnji sa TO Zlatibor i opštinom Čajetina.

buba-klub

Ljubitelji VW Bube iz celog regiona će na Zlatiboru boraviti četiri dana od četvrtka 17.jula do nedelje 20.jula. Posetioci Zlatibora će moći da pogledaju izložbu VW Buba u subotu od 16:30. Kompletan program pročitajte na stranici Buba klub Srbija.

buba2

Kako je nastala VW Buba

Ferdinand Porše je 1934.godine u kompaniji NSU Motorenwerke AG izradio tri prototipa malog automobila pod oznakom Typ 32. Ovaj automobil je nastao na osnovu specifikacije koju je osmislio niko drugi do Adolf Hitler. On je na otvaranju berlinske automobilske izložbe 1933.godine obećao da će uskoro svaka prosečna radnička porodica imati automobil, koji je dobio i ime Volkswagen doslovno “narodno vozilo”.

Hitler je zahtevao automobil za petočlanu porodicu. Automobil bi trebalo da ima ceno do 1.000 rajsmaraka, i maksimalnu brzinu do 100 km/h.

Udruženje nemačkih proizvođača automobila (RDA) je 22.juna 1934.godine potpisalo ugovor s Poršeom o proizvodnji Volkswagena o izradi tri prototipa za 20.000 rajhsmaraka. Prototip je trebalo da bude završen za 10 meseci. Prvi prototip je dobio dvotaktni motor s kojim se nije mogla postići tražena brzina pa je inžinjer Franc Rajmšpis (Franz Reimspiess) konstruisao četverotaktni četverocilindrični boxer motor.

Hitler je bio zadovoljan narodnim automobilom a proizvodanje je poverena Radničkom frontu (organizacija koja je zamenila sindikate u Nemačkoj). U Volfsburgu (tada  Fallerslebenu) je izgrađena fabrika a firma je dobila ime GEZUVOR (Gesellschaft zur Vorbereitung des Deutchen Volkswagen GmbH – Društvo za izradu nemačkog narodnog vozila). Troškovi gradnje fabrike su bili ogromni, a pokriveni su od radničke članarine DAFu

 Proizvodnja narodnog auta je počela krajem 1938.godine, a prvi modeli Volkswagena su se pojavili početkom 1939.godine, pod službenim nazivom “KdF-Wagen” (KdF je značilo “Kraft durch Freude” – “Snaga kroz radost”, što je bio slogan DAF-a).

Čak 340.000 Nemaca uplatilo je automobil prema DAF-ovom planu štednje (“5 Mark die Woche musst Du sparen – willst Du im eignen Wagen fahren!” – “Uštedi 5 maraka nedeljno kako bi se vozio u vlastitom automobilu”), no zbog početka Drugog svetskog rata skoro sve proizvedene automobile je dobila nemačka vojska.

Kako je vojsci nedostajalo štapskih vozila KdF-Wagen je modifikovan, a vojnici su mu dali nadimak Kubelwagen. Pored osnovnog modela u fabrici su se proizvodili i modeli sa gusenicama, kao i amfibijsko vozilo. Saveznička bombardovanja su za posledicu imala preseljenje fabrike u podzemna skloništa odakle je proizvodnja nastavljena sve do samog kraja rata.

Amerikanci su upravljanje fabrikom posle rata prepustili Britancima koji su u početku planirali da opremu uzmu na ime ratnih reparacija. Britanske kompanije su smatrale da se radi o zastareloj i pohabanoj opremi tako da se odustalo od prenosa mašina u Veliku Britaniju. Britanci su zatim obnovili proizvodnju za potrebe britanske armije uNemačkoj.

Fabrika je 1946.godine uspela da stabilizuje proizvodnju na oko 1000 vozila mesečno, pod novim – starim imenom Volkswagen. Tadašnje su Bube poznate pod engleskim nazivom “split window” (podijeljeni prozor), zbog karakterističnog dizajna zadnjeg prozora.  Sledeće godine su izvezeni prvi automobili u Holandiju, a do 1952.godine u Holandiju je izvezeno 10.000 Volkswagena.

Kako se Nemačka oporavljala od rata tako je i fabrika rasla, do 1955.godine fabrika je proizvela milion automobila. Kako je Buba imala napredan dizajn u klasi malih automobila, lako je prevazišla sve konkurente, kao što su bili Renault 4CV, Citroen 2CV ili Morris Minor. Buba je sa standrdnim motorom od 22 KS postizala maksimalnu brzinu od  115 km/h. Bila je laka za održavanje, pouzdana i robusna. Pored Holandije, Buba se izvozila i u Belgiju, dok su u Irskoj i Brazilu sklapala od delova uvezenih iz Nemačke.

buba1

Buba je uspela da napravi i odličan uspeh na tržištu SAD, samo 1955.godine je prodato nešto više od 28.000 primeraka. Tokom šeszedetih godina Buba je u Americi postala kultno vozilo, a prodaja je drastično skočila. Primera radi, 1963.godine više je Buba prodato u SAD nego u Nemačkoj.

Do početka 1970-ih Buba je postala najprodavaniji automobil svih vremena, a 17.februara je proizvedena Buba br. 15.007.034, čime je oboren rekord koji je do tada držao Fordov Modela T.

Buba i danas drži titulu najprodavanijeg automobila istog dizajna, a ukupno je proizvedeno čak 21.529.464 primeraka. Tojota Korola, Frod F i Golf su jedina vozila koja su proizvedena u većem broju od Bube, ali uz periodične izmene dizajna.

Iako  je 1971. zabeležena rekordnu prodaju od 1,3 miliona primeraka Bube, Volkswagen je počeo proizvodnju i drugih modele, ali se fabrika našla pred bankrotom. Uz pomoć nemačke vlade 1974.godine fabrika je počela proizvodnju novog, modernijeg automobila s prednjim pogonom – Golfa. U to vreme proizvodnja Bube u Evropi polako opada da bi 1985.godine u potpunosi prestala. No, proizvodnja Bube je nastavljena u Meksiku i Brazilu, a tri verzije Bube su sklapane sedamdesetih i u Jugoslaviji.

Proizvodnja Bube u Meksiku je zaustavljena 30.jula 2003.godine. U Brazilu je proizvodnja Bube zaustavljema 1986.godine, pa je ponovo pokrenuta 1993. da bi se konačno ugasila 1996.godine.

No, iako je proizvodnja stala VW Buba se i dalje može sresti na drumovima širom sveta, a jedna vrlo interesantna VW Buba može se videti na Zlatiboru.

 

 

About the author

Administrator

Dodajte komentar

Click here to post a comment

Kategorije

Reklama

Optimization WordPress Plugins & Solutions by W3 EDGE
Copy Protected by Chetan's WP-Copyprotect.
%d bloggers like this: