Tag Archive | "biblioteka ljubisa r. djenic"

Predavanje "Srpski jezik i jezička kultura danas" u Čigoti

Predavanje “Srpski jezik i jezička kultura danas” u Čigoti

Objavljeno 12:54 - 04 February 2016 napisao Administrator

Biblioteka “Ljubiša R. Đenić” iz Čajetine u saradnji sa Specijalnom bibliotekom Čigota, u subotu 6.februara  organizuje predavanje na temu “Srpski jezik i jezička kultura danas”. O jezičkoj kulturi danas će govoriti profesor Filološkog fakultuta u Beogradu, Veljko Brborić.

Predavanje počinje u 19 časova u Maloj sali Specijalne bolnice Čigota na Zlatiboru. Isto veče biće održano i predavanje za mlade na temu “Pravopis i škola”. Ovo predavanje počinje u 20 časova.

predavnje-srpski-jezik

Comments (0)

Književno veče Marice Popović u Čajetini

Književno veče Marice Popović u Čajetini

Objavljeno 10:06 - 03 February 2016 napisao Administrator

marica-popovic16-1

U sali Biblioteke Ljubiša R. Đenić 9.februara biće održano književno veče posvećeno delu Marice Popović. O delu gospođe Popović govoriće recenzent Dragan Tošić i sama autorka.

Književno veče počinje u 19.časova.

Gospođa Popović je do sada napisala više romana od kojih su najpoznatiji Harlijevo srce, Gladna usta velegrada, Vučića, Na kamen, Nevidljivi ljudi, Prosjakinja, Kuća iznad provalije, Zumbulovo seme, Trnovit zasad, Noć prokletstva, Život u paučini, Okana, Zemaljska setva – nebeska žetva, Život u raskoraku…

marica-popovic16-2

Comments (0)

U subotu predstavljanje zbirke priča Lazara Ristovskog u Čigoti

U subotu predstavljanje zbirke priča Lazara Ristovskog u Čigoti

Objavljeno 14:20 - 03 November 2015 napisao Administrator

 

U subotu, 7.novembra u Maloj sali Specijalne bolnice Čigota biće predstavljena knjiga “Jednostavne priče” našeg poznatog glumca, režisera, producenta i pisca Lazara Ristovskog. Ovu zbirčku čini trinaest priča o običnim ljudima, njihovim sudbinama, sećanjima i uspomenama. 

jednostavne_price

Knjigu je objavila izdavačka kuća Laguna, a ovo je treće književno delo Lazara Ristovskog. Do sada su objavljeni romani “Belo odelo” i “Kako sam dobio oskara”.

Književno veče počinje u 19 časova. Ovo druženje su organizovale Biblioteke “Ljubiša R. Đenić” i Specijalne biblioteke Čigota. O knjizi će govoriti Lazar Ristovski i Mira Crnčević, bibliotekar Specijalne bolnice Čigota.

Comments (0)

Predstavljanje knjige "Užičke kiridžije i rabadžije"

Predstavljanje knjige “Užičke kiridžije i rabadžije”

Objavljeno 8:27 - 29 September 2015 napisao Administrator

U četvrtak 1.oktobra u sali biblioteke “Ljubiša R Đenić” biće predstavljena knjiga “Užičke kiridžije i rabadžije”, Danila Stanojevića. Program počinje u 19 časova a o knjizi će govoriti recenzent Ilija Misailović, zdravičar Milovan Mićo Ristanović, frulaš Ognjen Brković i sam autor.

kiridzije15-2

Danilo Stanojević je do sada knjige: “Ljubanje i Zbojštica”, “Topalovići u Skržutima”, “Zlatiborci u vojsci Kraljevine Srbije 1815-1878”, “Stojanovići iz Krive Reke na Zlatiboru” i “Stanovništvo Zlatibora u 18. i u prvoj polovini 19. veka”.

kiridzije15-1

 

Comments (0)

Letnja radionica čajetinske biblioteke

Letnja radionica čajetinske biblioteke

Objavljeno 8:15 - 30 July 2015 napisao Administrator

U ponedeljak 27.jula u biblioteci Ljubiša R Đenić, polaznici letnje kreativne radionice su pokazali svoje glumačke sposobnosti.

kreativna-radionica15-1

Polaznici kreativne radionice su izveli nekoliko skečeva iz školskog života, a njihove nastupe publika je nagradila aplauzom. U programu su učestvovali Katarina Mitrović, Lidija Stanić, Milica Lazović, Valentina Jeremić, Nikolina Jeremić, Stefan Ahmetović i Teodora Janković.

Zamenica direktorke biblioteke Ljilja Rakić je pozvala na kraju programa sve mališane koji žele da se priključe da sredom u 12 časova dođu u biblioteku Ljubiša R Đenić.

Comments (0)

Obeležen dan biblioteke Ljubiša R Đenić

Obeležen dan biblioteke Ljubiša R Đenić

Objavljeno 3:13 - 29 June 2015 napisao Administrator

Ove godine je nizom manifestacija obeležen dan biblioteke Ljubiša R Đenić, 28.jun. U četvrtak je biblioteka bila domaćin okruglog stola na temu “Užička nahija u Drugom srpskom ustanku i obnovljenoj državi 1815 – 1839.godine”.

serdar15-11

Ova tema je okupila eminentne istoričare koji su javnosti predstavili istraživanja o istoriji užičkomg kraja u periodu od 1815 do 1839.godine. Na skupu su govorili Života Marković, Dragan Krsmanović, Danilo Stanojević, Salih Selimović, Boško Kopunović, Jelena Ristanović, Aleksandar Savić, Miodrag Gluščević, Snežana Đenić, Duško Kuzovć, Nedeljko Stojnić, Ilija Misaiolović, Dragiša Milosavljević, Milisav Đenić, Snežana Tomić, Đorđe Pilčević, Dragica Matić, Slobodan Radović i Bosa Rosić.

Prisutne je na početku pozdravio Miloje Rajović, predsednik Skupštine opštine Čajetina, koji je poželeo dobrodošlicu istoričarima.

“Srpski narod prolazi i prolazio je kroz razna iskušenja, i nekako u najtežim trenutcima davao je sve od sebe da preživi i da se izbori za svoju slobodu. O tome najviše govore događaji koji su i tema ovog današnjeg skupa. Na nama je, koji se bavimo javnim poslom da dobro analiziramo i prenesemo na nove generacije sve ono što se dešavalo u proteklom periodu jer moramo znati svoju istoriju Ispraviti greške i truditi se da na svim poljima ojačamo svoju zemlju, Srbiju”, istakao je Rajović.

sneza-djenic

Potom su istoričari predstavili svoje radove. Posebno je bio interesantan rad Snežane Đenić, koja je predstavila život i delo Jovana Mićića u referatu “Rujanski starešina Jovan Mićić, od hajduka do serdara od serdara do zatočenika gurgusovačke kule”.

Dan kasnije je svečano otvorena izložba posvećena Jovanu Mićiću. Na otvaranju je govorio i predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović. On se u svom izlaganju osvrnuo na delo Jovana Mićića, koji je imao istaknuto mesto u prvoj vladi kneza Miloša.

stamatovic15-2

“Ova izložba je dug za sve što je serdar Mićić učinio za srpski narod, ali je dokaz da srpski narod ne zaboravlja velike junake, kao što je bio serdar i pukovnik Jovan Mićić, istakao je Stamatović.

Izložbu čine fotografije, makete, umetničke slike i dokumenti iz života Jovana Mićića, kao i oružje s počekta XIX veka. Na izložbi je predstavljeno porodično stablo porodice Mićić, kao i nacrti serdarevog konaka, gurgusovačke kule, mape Užičke nahije. U programu je nastupio i hor iz Priboja čije pevanje je publika nagradila burnim aplauzom.

serdar15-2

Obeležavanje dana biblioteke je završeno svečanom dodelom priznanja 28.juna kada se posetiocima biblioteke poklonio i sam serdar Jovan Mićić u izvođenju prvaka drame Užičkog narodnog pozorišta Slobodan Ljubičića.

serdar15-1

Povodom dana biblioteke i ove godine su podeljene zahvalnice saradnicima i prijateljima biblioteke. Zahvalnice su dobili: dr Života Marković, Mirjana Stakić, Dragomir Ćitić, Miroslav Nedović i Ivan Krejović (štamparija Grafo print). Bibiloteka je nagradila i najvernijeg čitaoca, a ove godine to je bila Anđela Jovičić.

U muzičkom delu programu je učestovala Sara Matović, učenica srednje muzičke škole Vojislav Lale Stefanović iz Užica, koja je izvela nekoliko klasičnih numera za violinu.

Posetioci izložbe su mogli da vide i kratak životopis serdara Jovana Mićića u izvođenju Slobodana Ljubičića.

Na kraju su prisutni mogli da se posluže i večerom serdara Jovana Mićića koja je na meniju imala pitu sa sirom, proju, sir, stari kajmak, goveđu pršutu i “mladog janjca”…

Comments (0)

Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije

Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije

Objavljeno 5:32 - 13 May 2015 napisao Administrator

Sinoć je u sali biblioteke Ljubiša R Đenić, održano predavanje pod naslovom „Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije“. Predavanje je nastalo na osnovu prezentacije koju je Miroslav Janković, profesor ruskog jezika i književnosti u Ugostiteljsko turističkoj školi u Čajetini pripremio za svoje učenike kako bi im olakšao učenje ruskog jezika.

srpsko-rusko-prijateljstvo

Predavanju je prisustvovalo više desetina zainteresovanih, koji su mogli saznati kako je Rusija postala hrišćanska zemlja za vreme kneza Vladimira (988.godine). Kako je Sveti Sava svetac i u Rusiji, i da je njegovo Zakonopravilo (КОРМЧАЯ) bez izmena bilo korišćeno i u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

srpsko-rusko-prijateljstvo4

Potom je bilo reči o poznatim Srbima u Rusiji u 15 veku, kao što su Pahomije Logofet i Jelena Glinska. Treba istaći da je Pahomije Logofet autor 35 spisa: 18 službi i kanona svetiteljima, 9 žitija (biografija), 4 pohvalna slova i 3 priče o svetiteljima. Zanimljivo je pomenuti da je kneginja Jelena Glinska supruga  moskovskog velikog kneza Vasilija III i majka cara Ivana IV Groznog (1530-1584). Njena majka Ana je bila Srpkinja iz Ugarske, iz roda Jakšića. U predavanju je bilo i reči kako je car  Ivan IV Grozni ukazom preuzeo brigu nad Hilandarom i manastiru dodelio Srpsko podvorje u hramu svetog Petra i Pavla u Moskvi.

srpsko-rusko-prijateljstvo1

U 18.veku car Petar veliki poziva Srbe da se presele u Rusiju, u Krasnojarska oblast, a zatim osniva i Srpski husarski puk, koji se naročito istakao u Severnom ratu (1700 – 1721). Posle Petra za srpsko – ruske odnose je važna vladavina Katarine II za čijeg života počinje uspon porodice Miloradović koja je poreklom iz Hercegovina. Grof Mihail Miloradovič se proslavio tokom rata sa Francuskom 1812.godine kada je komandovao zaštitnicom ruske vojske u povlačenju. Posle sloma francuskog pohoda na Moskvu, Miloradovič je komandovao trupama u bitci kod Lajpciga 1813.godine. Po završetku ratova postavljen je za General – gubernatora Sankt Peterburga, a poginuo je 26. decembra 1825.godine u pokušaju da zaustavi ustanak dekabrista.

srpsko-rusko-prijateljstvo3

Srpsko ruske veze su u 19.veku učvršćivane kroz književnost, pa je A. S. Puškin obajvio zbirku “Pesme Zapadnih Slovena” a jednu pesmu je naslovio “Karađorđevoj kćerki”.

Prvi svetski rat je Rusiji doneo brojne patnje, a veliki broj Rusa napušta svoju domovinu nakon pobede revolucije. Kraljevina SHS je primila veliki broj begunaca koji su dali veliki doprinos u razvoju Kraljevine Jugoslavije u međuratnom periodu.

I na kraju Miroslav Janković je govorio i o Nikolaju Velimiroviću koji danas spada među najčitanije srpske autore u Rusiji, a posebno su popularna njegova “Pisma o Rusiji”.

Publika je aplauzom pozdravila profesora Jankovića na kraju predavanja, a zatim su prisutni predložili da se ovakva predavanja organizuju češće i da jedna od tema sledećeg predavanja bude prožimanje srpske i ruske književnosti.

Comments (0)

Predavanje: Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije

Objavljeno 9:10 - 08 May 2015 napisao Administrator

srpsko-rusko-prijateljstvo

U utorak, 12. maja 2015. godine u 19.00 časova u Sali biblioteke Ljubiša R Đenić, biće održano predavanje pod naslovom „Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije“, autora Miroslava Jankovića, profesora ruskog jezika i književnosti u Ugostiteljsko turističkoj školi u Čajetini.

Comments (0)

Izložba slika Milutina Koraća u Čajetini

Objavljeno 9:28 - 30 April 2015 napisao Administrator

U ponedeljak, 4. maja 2015.godine, u 20 časova, u sali Biblioteke biće otvorena retrospektivna izložba slika „Milutin Korać“ u ciklusu „Oni koje ne zaboravljamo“.

izlozba-korac

Biblioteka “Ljubiša R. Đenić” izložbu realizuje u saradnji sa Gradskom galerijom Užice, a otvoriće je Zoran Cvetić, direktor Gradske galerije Užice.

Milutin Korać je rođen u Požegi 1932.godine, a Akademiju za likovnu umetnost u Beogradu je završio 1964.godine u klasi profesora Mila Milutinovića. Postdiplomske studije je završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2000.godine u klasi profesora Jovana Rakidžića.

Pored slikarstva Milutin Korać se bavio i prosvetnim radom poredavao je u Školi za kvalifikovane radnike, Pedagoškoj akademiji i na Učiteljskom fakultetu u Užicu.

Živeo je i radio u Užicu, a povremeno je boravio u Nemačkoj, Americi i Kanadi. Preminuo je 3.avgusta 2001.godine.

U svojoj karijeri Milutin Korać je imao samostalne izložbe u Požegi, Bajinoj Bašti, Užicu, Zlatiboru, Sirogojnu, Kosjeriću, Višegradu, Čačku, Lučanima, Minhenu i Montrealu. Pord samostalnih izložbi njegovi radovi su izlagani i na grupnim izložbama u Beogradu, Užicu, Slavonskom brodu, Kragujevcu, Kraljevu, Čačku, Valjevu, Labinu, Rijeci, Minhenu, Montrealu i Vrnjačkoj Banji.

Radovi Milutina Koraća su osvojili i brojne nagrade od kojih su najznačajnije: I nagradu za slikarstvo na godišnjim izložbama Udruženja likovnih stvaralaca Užica 1972. i 1977.godine ,Otkupna nagrada na Užičkoj likovnoj retrospektivi 1971.godine, II nagrada za slikarstvo na književno-literarnom festvalu Srbije I Crne Gore u Šapcu 1958.godine kao i II nagrada za slikarstvo na godišnjoj izložbi studenata akademije likovnih umetnosti u Beogradu 1964.godine.

 

Comments (0)

Predstavljanje romana “Srpsko srce Johanovo”

Objavljeno 10:28 - 14 April 2015 napisao Administrator

U četvrtak 16.aprila u 19 časova u sali biblioteke Ljubiša R Đenić biće predstavljena knjiga “Srpsko srce Johanovo”, Veselina Dželetovića.

Veselin Dželetović je rođen 1962. godine u Lipljanu na Kosovu i Metohiji. Predsednik je udruženja pisaca “Poeta”. Objavio je veliki broj književnih kritika i prikaza knjiga, recenzija. Njegove zbirke poezije su: “Plemeniti vitez od Kosmeta”, “Eh, Kosovo”, “Lepoti tvojoj darivaću rime” i “Ograma”, a romani “Čuvari zavičaja”, “Orihalk i kristal Atlantide” i “”Srpsko srce Johanovo”.

srpsko-srce-johanovo-dzeletovic

Član je Udruženja književnika Srbije, IFJ (Međunarodne federacije novinara), NUNS (Nezavisno udruženje novinara Srbije) i Društva književnika Kosova i Metohije. Naučni je saradnik Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika.

Njegove pesme su prevedene na devet jezika i objavljivane po stranim časopisima širom sveta. Neka od priznanja su: “Majstorsko pismo”, za poeziju, priznanje “Srpski vitez” za doprinos srpstvu…

Roman “Srpsko srce Johanovo” dobitnik je specijalnog priznanja Akademije “Ivo Andrić” i Ordena Centralne kozačke vojske Ruske Federacije. Doživeo je 11 izdanja (trenutno je u pripremi 12.) i preveden na engleski, ruski, francuski, nemački, makedonski, slovački i rumunski jezik.

Roman je nastao iz poeme koja je ispevana 2006. godine, po istinitom događaju koji se zbio u jednom selu na Kosmetu. Naime, jednom nemačkom aristokrati je transplantirano srce Jovana, kidnapovanog Srbina sa Kosova, a zajedno sa srcem – došla su i sećanja…

Prema najnovijim navodima medija Emir Kusturica ima u planu da prema romanu snimi film.

 

 

Comments (0)

Advertise Here

Photos from our Flickr stream

See all photos

Advertise Here
Optimization WordPress Plugins & Solutions by W3 EDGE
Copy Protected by Chetan's WP-Copyprotect.