Tag Archive | "biblioteka ljubisa r. djenic"

Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije

Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije

Objavljeno 5:32 - 13 May 2015 napisao Administrator

Sinoć je u sali biblioteke Ljubiša R Đenić, održano predavanje pod naslovom „Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije“. Predavanje je nastalo na osnovu prezentacije koju je Miroslav Janković, profesor ruskog jezika i književnosti u Ugostiteljsko turističkoj školi u Čajetini pripremio za svoje učenike kako bi im olakšao učenje ruskog jezika.

srpsko-rusko-prijateljstvo

Predavanju je prisustvovalo više desetina zainteresovanih, koji su mogli saznati kako je Rusija postala hrišćanska zemlja za vreme kneza Vladimira (988.godine). Kako je Sveti Sava svetac i u Rusiji, i da je njegovo Zakonopravilo (КОРМЧАЯ) bez izmena bilo korišćeno i u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

srpsko-rusko-prijateljstvo4

Potom je bilo reči o poznatim Srbima u Rusiji u 15 veku, kao što su Pahomije Logofet i Jelena Glinska. Treba istaći da je Pahomije Logofet autor 35 spisa: 18 službi i kanona svetiteljima, 9 žitija (biografija), 4 pohvalna slova i 3 priče o svetiteljima. Zanimljivo je pomenuti da je kneginja Jelena Glinska supruga  moskovskog velikog kneza Vasilija III i majka cara Ivana IV Groznog (1530-1584). Njena majka Ana je bila Srpkinja iz Ugarske, iz roda Jakšića. U predavanju je bilo i reči kako je car  Ivan IV Grozni ukazom preuzeo brigu nad Hilandarom i manastiru dodelio Srpsko podvorje u hramu svetog Petra i Pavla u Moskvi.

srpsko-rusko-prijateljstvo1

U 18.veku car Petar veliki poziva Srbe da se presele u Rusiju, u Krasnojarska oblast, a zatim osniva i Srpski husarski puk, koji se naročito istakao u Severnom ratu (1700 – 1721). Posle Petra za srpsko – ruske odnose je važna vladavina Katarine II za čijeg života počinje uspon porodice Miloradović koja je poreklom iz Hercegovina. Grof Mihail Miloradovič se proslavio tokom rata sa Francuskom 1812.godine kada je komandovao zaštitnicom ruske vojske u povlačenju. Posle sloma francuskog pohoda na Moskvu, Miloradovič je komandovao trupama u bitci kod Lajpciga 1813.godine. Po završetku ratova postavljen je za General – gubernatora Sankt Peterburga, a poginuo je 26. decembra 1825.godine u pokušaju da zaustavi ustanak dekabrista.

srpsko-rusko-prijateljstvo3

Srpsko ruske veze su u 19.veku učvršćivane kroz književnost, pa je A. S. Puškin obajvio zbirku “Pesme Zapadnih Slovena” a jednu pesmu je naslovio “Karađorđevoj kćerki”.

Prvi svetski rat je Rusiji doneo brojne patnje, a veliki broj Rusa napušta svoju domovinu nakon pobede revolucije. Kraljevina SHS je primila veliki broj begunaca koji su dali veliki doprinos u razvoju Kraljevine Jugoslavije u međuratnom periodu.

I na kraju Miroslav Janković je govorio i o Nikolaju Velimiroviću koji danas spada među najčitanije srpske autore u Rusiji, a posebno su popularna njegova “Pisma o Rusiji”.

Publika je aplauzom pozdravila profesora Jankovića na kraju predavanja, a zatim su prisutni predložili da se ovakva predavanja organizuju češće i da jedna od tema sledećeg predavanja bude prožimanje srpske i ruske književnosti.

Comments (0)

Predavanje: Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije

Objavljeno 9:10 - 08 May 2015 napisao Administrator

srpsko-rusko-prijateljstvo

U utorak, 12. maja 2015. godine u 19.00 časova u Sali biblioteke Ljubiša R Đenić, biće održano predavanje pod naslovom „Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije“, autora Miroslava Jankovića, profesora ruskog jezika i književnosti u Ugostiteljsko turističkoj školi u Čajetini.

Comments (0)

Izložba slika Milutina Koraća u Čajetini

Objavljeno 9:28 - 30 April 2015 napisao Administrator

U ponedeljak, 4. maja 2015.godine, u 20 časova, u sali Biblioteke biće otvorena retrospektivna izložba slika „Milutin Korać“ u ciklusu „Oni koje ne zaboravljamo“.

izlozba-korac

Biblioteka “Ljubiša R. Đenić” izložbu realizuje u saradnji sa Gradskom galerijom Užice, a otvoriće je Zoran Cvetić, direktor Gradske galerije Užice.

Milutin Korać je rođen u Požegi 1932.godine, a Akademiju za likovnu umetnost u Beogradu je završio 1964.godine u klasi profesora Mila Milutinovića. Postdiplomske studije je završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2000.godine u klasi profesora Jovana Rakidžića.

Pored slikarstva Milutin Korać se bavio i prosvetnim radom poredavao je u Školi za kvalifikovane radnike, Pedagoškoj akademiji i na Učiteljskom fakultetu u Užicu.

Živeo je i radio u Užicu, a povremeno je boravio u Nemačkoj, Americi i Kanadi. Preminuo je 3.avgusta 2001.godine.

U svojoj karijeri Milutin Korać je imao samostalne izložbe u Požegi, Bajinoj Bašti, Užicu, Zlatiboru, Sirogojnu, Kosjeriću, Višegradu, Čačku, Lučanima, Minhenu i Montrealu. Pord samostalnih izložbi njegovi radovi su izlagani i na grupnim izložbama u Beogradu, Užicu, Slavonskom brodu, Kragujevcu, Kraljevu, Čačku, Valjevu, Labinu, Rijeci, Minhenu, Montrealu i Vrnjačkoj Banji.

Radovi Milutina Koraća su osvojili i brojne nagrade od kojih su najznačajnije: I nagradu za slikarstvo na godišnjim izložbama Udruženja likovnih stvaralaca Užica 1972. i 1977.godine ,Otkupna nagrada na Užičkoj likovnoj retrospektivi 1971.godine, II nagrada za slikarstvo na književno-literarnom festvalu Srbije I Crne Gore u Šapcu 1958.godine kao i II nagrada za slikarstvo na godišnjoj izložbi studenata akademije likovnih umetnosti u Beogradu 1964.godine.

 

Comments (0)

Predstavljanje romana “Srpsko srce Johanovo”

Objavljeno 10:28 - 14 April 2015 napisao Administrator

U četvrtak 16.aprila u 19 časova u sali biblioteke Ljubiša R Đenić biće predstavljena knjiga “Srpsko srce Johanovo”, Veselina Dželetovića.

Veselin Dželetović je rođen 1962. godine u Lipljanu na Kosovu i Metohiji. Predsednik je udruženja pisaca “Poeta”. Objavio je veliki broj književnih kritika i prikaza knjiga, recenzija. Njegove zbirke poezije su: “Plemeniti vitez od Kosmeta”, “Eh, Kosovo”, “Lepoti tvojoj darivaću rime” i “Ograma”, a romani “Čuvari zavičaja”, “Orihalk i kristal Atlantide” i “”Srpsko srce Johanovo”.

srpsko-srce-johanovo-dzeletovic

Član je Udruženja književnika Srbije, IFJ (Međunarodne federacije novinara), NUNS (Nezavisno udruženje novinara Srbije) i Društva književnika Kosova i Metohije. Naučni je saradnik Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika.

Njegove pesme su prevedene na devet jezika i objavljivane po stranim časopisima širom sveta. Neka od priznanja su: “Majstorsko pismo”, za poeziju, priznanje “Srpski vitez” za doprinos srpstvu…

Roman “Srpsko srce Johanovo” dobitnik je specijalnog priznanja Akademije “Ivo Andrić” i Ordena Centralne kozačke vojske Ruske Federacije. Doživeo je 11 izdanja (trenutno je u pripremi 12.) i preveden na engleski, ruski, francuski, nemački, makedonski, slovački i rumunski jezik.

Roman je nastao iz poeme koja je ispevana 2006. godine, po istinitom događaju koji se zbio u jednom selu na Kosmetu. Naime, jednom nemačkom aristokrati je transplantirano srce Jovana, kidnapovanog Srbina sa Kosova, a zajedno sa srcem – došla su i sećanja…

Prema najnovijim navodima medija Emir Kusturica ima u planu da prema romanu snimi film.

 

 

Comments (0)

Večeras u Čajetini promocija zbirke pesama “Carstvo ždralova”

Objavljeno 10:27 - 31 March 2015 napisao Administrator

U biblioteci Ljubiša R. Đenić večeras u 19 časova biće predstavljena zbirka pesama “Carstvo ždralova” doc. dr Mirjane Stakić.

carstvo-zdralova

Gospođa Stakić je do sada objavila 16 knjiga različitog žanra. Pisala je kratku prozu “Lirska iskliznuća na zidu fb”, romane “Nikolaj”, “Hanina kći”, “Anina priča”, “Hajdučica”, “Izgubljene duše”, “Kiselo grožđe”, knjige poezije “Samovanja”, “Mandragora”, “Noćne ptice” i “Carstvo ždralova”, kao i antologiju dečjih pesama.

U zbirci  “Carstvu ždralova”Mirjana Stakić je sakupila 80 neobičnih pesama, svrstanih u 9 zanimljivih ciklusa. Kako u svojoj recenziji ističe Dr Rade Vučićević, “sve njene pesme su skrojene po ukusu i meri, koja nema ničeg suvišnog, napadnog nejasnog, neodređenog…”

“Iščitavanje poezije Mirjane Stakić čitalac doživljava kao prelistavanje intimnog dnevnika jedne nesvakidašnje, izuzetno pronicljive, obrazovane ličnosti, koja za sve što se u njenom okruženju događa ima svoj komentar, tumačenje, objašnjenje…Njeni stihovi su divan spoj reči, muzike i misaonog značenja koje čitaocu ostavlja dovoljno prostora da slobodno doživljava vlastitu pesničku sliku, nezavisnu od vremena i prostora u kome ta uzajamnost nastaje i stvara se”, ističe Vučićević.

Pesme iz “Carstva ždralova” su nastajale u svakodnevnom životu, u najobičnijim i najneobičnijim situacijama u životu pesnikinje.

mira-stakic

Doc. dr Mirjana Stakić rođena je u Vladičinom Hanu 1973. godine. Završila je Filološki fakultet, zvanje doktora didaktičko – metodičkih nauka stekla je na Učiteljskom fakultetu u Užicu. Docent je za užu naučnu oblast Metodika nastave srpskog jezika i književnosti na učiteljskom fakultetu u Leposaviću. Bila je višegodišnji član redakcije i urednik književnog časopisa Međaj. Bavi se književnim i naučnim radom, a piše i beletristiku. Objavila je više od četrdeset književnokritičkih i naučnih radova i učestvovala na preko dvadeset međunarodnih naučnih skupova i konferencija u zemlji i inostranstvu. Član je Udruženja književnika Srbije.

 

Comments (0)

U Čajetini predstavljena zbirka pesama “Glasovi leta”

Objavljeno 11:14 - 26 March 2015 napisao Administrator

Sinoć je u sali biblioteke Ljubiša R. Đenić predstavljena zbirka pesama “Glasovi leta” profesora Mirka Ikonića. O zbirci su govorili pesnikinja Mirjana Ranković – Luković i Vujica Bojović kinjževnik i bibliotekar iz Prijepolja u penziji.

glasovi-leta3

U svom bogatom spisateljskom opusu, Mirka Ikonić ima tri zbirke poezije („Osojnice“, „Mlada delta“ i „Glasovi leta“), dve knjige pripovedaka („Pretežno istinite priče“ i „Povratak u Crnugoviće“), kao i pet eseja („Traganje i vrednovanje“, „Čarolija reči“, „Pesnikinje Priboja“, „Naučna fantastika u romanu Jedna ugašena zvezda Lazara Komarčića“ i „Od Save iz Grabovice do danas“).

Zbirka “Glasovi leta” je svojevrsna kompilacija pedesetak po motivima raznovrsnih pesama koje su podeljene u tri celine – „Rani radovi“, „Boje zrele rujevine“ i „Glasovi leta“, a nastala je kao plod nataloženog autorovog iskustva i pesničkog „zrenja“ koje traje već više od tri decenije.

mira-rankovic-lukovic15-3

“Mirko Ikonić kao pisac ima britku misao i jasan cilj sa kojim kad dela kao pisac zapisuje svoje emocije, zapažanja, filozofiju življenja, jednako kao što i živi bez kompromisa. Istina je jedna i ona je njegova istina, ponekad surova i gorka ponekad kontrolisano strastvena, ali takva jeste i mora se predočiti, rekla je pesnikinja Mirjana Ranković – Luković. Nju ova zbirka najviše podseća na Vltavu, Bedžiha Smetane, jer su pesme takve da opisuju odrastanje pesnika i razvoj stila koji je na početku razigran dok kasnije postaje mirniji. Gospođa Ranković – Luković je istaka da su na nju su poseban utisak ostavile “Pesma o sreći” i “Opet o sreći”.

vujica-bojovic

O zbrici je govorio i Vujica Bojović, koji se dotakao pitanja života pisaca u malim mestima. On je istakao da se pesama iz zbirke “Glasovi leta” mogu prepoznati kao autobiografske, a svakako su tu i one koje možemo nazvati životnom biografijom, o životu intelektualca, profesora književnosti u malom mestu.

mirko-ikonic

Sam autor je rekao par reči o svom radu našalivši se da u vreme kada je bio đak nastavnici nisu voleli poeziju, a kada je postao nastavnik više đaci ne vole poeziju. On se prisetio vremena kada se na igrankama recitovao Majakovski i kada je poezija bila cenjena među mladima.

glasovi-leta2

Na kraju su gospođa Ranković – Luković, Vujica Bojović i Dragojle Drčelić recitovali svoje pesme. Dragana Vukotić i Filip Mišić, učenici OŠ Dimitrije Tucović su čitali Ikonićeve stihove.

 

 

Comments (0)

Promocija zbirke pesama “Glasovi leta” u Čajetini

Objavljeno 11:37 - 23 March 2015 napisao Administrator

U sali Narodne biblioteke Ljubiša R. Đenić u Čajetini 25.marta 2015.godine u 19 časova biće predstavljena zbirka pesama „Glasovi leta“ profesora Mirka Ikonića, književnika iz Priboja.

glasovi-leta

Zbirka „Glasovi leta“ je svojevrsna kompilacija pedesetak po motivima raznovrsnih pesama, podeljenih u tri celine – „Rani radovi“, „Boje zrele rujevine“ i „Glasovi leta“, a nastala je kao plod nataloženog autorovog iskustva i pesničkog „zrenja“ koje traje već više od tri decenije.

Profesor Ikonić je do sada objavio tri zbirke poezije („Osojnice“, „Mlada delta“ i „Glasovi leta“), dve knjige pripovedaka („Pretežno istinite priče“ i „Povratak u Crnugoviće“), kao i pet eseja („Traganje i vrednovanje“, „Čarolija reči“, „Pesnikinje Priboja“, „Naučna fantastika u romanu Jedna ugašena zvezda Lazara Komarčića“ i „Od Save iz Grabovice do danas“).

O zbirci pesama će govoriti Mirjana Ranković – Luković i autor.

Comments (0)

U Čajetini predstavljena poezija Slobodana Ristovića

Objavljeno 17:42 - 23 January 2015 napisao Administrator

Juče je u Biblioteci Ljubiša R Đenić u Čajetini predstavljena zbirka pesama „Dozivanje Boga“, Slobodana Ristovića. U punoj sali Ristović je čitao stihove svojih pesama u kojima govori o otuđivanju i odumiranju.

dozivanje-boga2

Pesnik je za portal zlatiborpress.rs dao izjavu u kojoj kaže:

„Ja sam ovde u svojoj kući, čovek sa stanarskim pravom u ovoj biblioteci i to me tera na poseban oprez. Gostovati u nekim državama npr. kao što je Norveška, kao što je Holandija – da to ne nabrajam, lakše je govoriti nego ovde. Ali tu i ima nečega što nije pošteno. Pre svega, oni mene dovoljno ne razumeju. Ja tamo govorim mirno o nečemu što je za njih pomalo nedokučivo. Ali, kako godine prolaze, i kada govorite u Srbiji primećujete da i ovde nas više ne razumeju. Srpski je postao jezik koji bi trebalo uvesti u Srbiju… Srbi bi trebalo da izučavaju svoj jezik od vrtića, kroz škole“, rekao je Ristović.

dozivanje-boga6

Zbirka pesama „Dozivanje Boga“ je nagrađena i književnom nagradom „Paun Petronijević“.

dozivanje-boga4

Za muzičku pratnju na klaviru je bila zadužena talentovana pijanistkinja Aleksandra Čubrak, učenica OŠ Dimitrije Tucović.

Comments (0)

Promocija zbirke pesama “Dozivanje boga”

Objavljeno 12:52 - 20 January 2015 napisao Administrator

U biblioteci Ljubiša R. Đenić u četvrtak, 22 jaunara u 19 časova biće održana promocija zbirke pesama Slobodana Ristovića “Dozivanje boga”.

dozivanje-boga1

Ova zbirka pesama je objavljena 2013.godine, a predstavljena je i norveškoj čitalačkoj publici u Oslu. Zanaimljivo je da je književni kritičar i publlicista iz Brizbejna Dragan Tepavčević izabrao zbirku pesama “Dozivanje Boga” za svoj doktorski rad.

On je napisao da je Ristovićeva poslednja objavljena knjiga vrh njegovog dela, ali i sam vrh onoga što je ispisano u srpskoj poeziji s početka 21.veka, koja nema slabog mesta.

Slobodan Ristović (1952) rođen je u Čajetini, a živi na Beloj zemlji. Njegova prva zbirka pripovedaka “Mržnja” je objavljena 1982.godine a prikazuje život ljudi čije su sudbine određene ratom, siromaštvom ili pijančenjem. Zatim sledi zbirka pripovedaka “Svetlica” koja je objavljena  1987.godine. U ovim kratkim i zanimljivo pisanim pričama Radomir Smiljanić vidi “izazov mržnji kao trajnom ljudskom opterećenju.”

Takođe je izdao i zbirke pesama: “Vilin točak” (1988), “Viline vrzine” (1989), “Ljubavi moja od ptica” (1990), “Kućni prag” (1992),Vodiću te u Mletke” (2004), “Gujina gozba” (2008) “Patina plamena” (2004), “Senka svilenog sna” (2012), “Ispod mene kamena” (2012) kao i roman “Strah od ljubavi” (1995).

Comments (0)

Književno veče Jelene Bačić Alimpić u Čajetini

Objavljeno 0:27 - 05 December 2014 napisao Administrator

U sali biblioteke Ljubiša R. Đenić večeras je predstavljen književni rad Jelene Bačić Alimpić. Ona se publici u Čajetini predstavila romanima Ringišpil, Pisma gospođe Vilme i Poslednje proleće u Parizu.

alimpic-3

Pred većinski ženskom publikom gospođa Alimpić je čitala odlomke svojih romana, uz muzičku pratnju talentovanih učenica OŠ Dimitrije Tucović.

alimpic-8

Pored već dobro poznatih romana Ringišpil i Pisma gospođe Vilme, publika je mogla da se upozna i sa radnjom uzbudljivog romana u formi ispovesti starice Marije Kolčak koja snagom uspomena zauvek menja život novinarke Olge Lašez.

alimpic-2

Jedna sasvim obična starost i rutinski novinarski zadatak spojiće sudbine dve nepoznate žene. Marija Kolčak, štićenica sanatorijuma u Tulonu, ispričaće Olgi Lašez, novinarki uglednog pariskog magazina, tragičnu priču svog života. Sudbina emigranata iz carske Rusije, mračni svet špijunaže, odanost ideologiji, laži uhoda, demona prošlosti i patnja gulaga – iznedrile su istinu života jedne starice čija je vera u ljubav bila isto toliko velika kao i njena bol. Gde je granica istine, i kako pronaći hrabrost da je prihvatimo i spoznamo sebe? Da li je laž dovoljno lekovita ako je istina surova? U igri sudbine jedini ulog je ljubav…

Program je vodila Ljilja Andrić, a čitaoci su se odazvali u velikom broju. Autorka je na kraju večeri potpisivala knjige svojim vernim čitaocima.

Comments (0)

Advertise Here

Photos from our Flickr stream

See all photos

Advertise Here
Optimization WordPress Plugins & Solutions by W3 EDGE
Copy Protected by Chetans WP-Copyprotect.