Tag Archive | "biblioteka ljubisa r. djenic"

Letnja radionica čajetinske biblioteke

Letnja radionica čajetinske biblioteke

Objavljeno 8:15 - 30 July 2015 napisao Administrator

U ponedeljak 27.jula u biblioteci Ljubiša R Đenić, polaznici letnje kreativne radionice su pokazali svoje glumačke sposobnosti.

kreativna-radionica15-1

Polaznici kreativne radionice su izveli nekoliko skečeva iz školskog života, a njihove nastupe publika je nagradila aplauzom. U programu su učestvovali Katarina Mitrović, Lidija Stanić, Milica Lazović, Valentina Jeremić, Nikolina Jeremić, Stefan Ahmetović i Teodora Janković.

Zamenica direktorke biblioteke Ljilja Rakić je pozvala na kraju programa sve mališane koji žele da se priključe da sredom u 12 časova dođu u biblioteku Ljubiša R Đenić.

Comments (0)

Obeležen dan biblioteke Ljubiša R Đenić

Obeležen dan biblioteke Ljubiša R Đenić

Objavljeno 3:13 - 29 June 2015 napisao Administrator

Ove godine je nizom manifestacija obeležen dan biblioteke Ljubiša R Đenić, 28.jun. U četvrtak je biblioteka bila domaćin okruglog stola na temu “Užička nahija u Drugom srpskom ustanku i obnovljenoj državi 1815 – 1839.godine”.

serdar15-11

Ova tema je okupila eminentne istoričare koji su javnosti predstavili istraživanja o istoriji užičkomg kraja u periodu od 1815 do 1839.godine. Na skupu su govorili Života Marković, Dragan Krsmanović, Danilo Stanojević, Salih Selimović, Boško Kopunović, Jelena Ristanović, Aleksandar Savić, Miodrag Gluščević, Snežana Đenić, Duško Kuzovć, Nedeljko Stojnić, Ilija Misaiolović, Dragiša Milosavljević, Milisav Đenić, Snežana Tomić, Đorđe Pilčević, Dragica Matić, Slobodan Radović i Bosa Rosić.

Prisutne je na početku pozdravio Miloje Rajović, predsednik Skupštine opštine Čajetina, koji je poželeo dobrodošlicu istoričarima.

“Srpski narod prolazi i prolazio je kroz razna iskušenja, i nekako u najtežim trenutcima davao je sve od sebe da preživi i da se izbori za svoju slobodu. O tome najviše govore događaji koji su i tema ovog današnjeg skupa. Na nama je, koji se bavimo javnim poslom da dobro analiziramo i prenesemo na nove generacije sve ono što se dešavalo u proteklom periodu jer moramo znati svoju istoriju Ispraviti greške i truditi se da na svim poljima ojačamo svoju zemlju, Srbiju”, istakao je Rajović.

sneza-djenic

Potom su istoričari predstavili svoje radove. Posebno je bio interesantan rad Snežane Đenić, koja je predstavila život i delo Jovana Mićića u referatu “Rujanski starešina Jovan Mićić, od hajduka do serdara od serdara do zatočenika gurgusovačke kule”.

Dan kasnije je svečano otvorena izložba posvećena Jovanu Mićiću. Na otvaranju je govorio i predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović. On se u svom izlaganju osvrnuo na delo Jovana Mićića, koji je imao istaknuto mesto u prvoj vladi kneza Miloša.

stamatovic15-2

“Ova izložba je dug za sve što je serdar Mićić učinio za srpski narod, ali je dokaz da srpski narod ne zaboravlja velike junake, kao što je bio serdar i pukovnik Jovan Mićić, istakao je Stamatović.

Izložbu čine fotografije, makete, umetničke slike i dokumenti iz života Jovana Mićića, kao i oružje s počekta XIX veka. Na izložbi je predstavljeno porodično stablo porodice Mićić, kao i nacrti serdarevog konaka, gurgusovačke kule, mape Užičke nahije. U programu je nastupio i hor iz Priboja čije pevanje je publika nagradila burnim aplauzom.

serdar15-2

Obeležavanje dana biblioteke je završeno svečanom dodelom priznanja 28.juna kada se posetiocima biblioteke poklonio i sam serdar Jovan Mićić u izvođenju prvaka drame Užičkog narodnog pozorišta Slobodan Ljubičića.

serdar15-1

Povodom dana biblioteke i ove godine su podeljene zahvalnice saradnicima i prijateljima biblioteke. Zahvalnice su dobili: dr Života Marković, Mirjana Stakić, Dragomir Ćitić, Miroslav Nedović i Ivan Krejović (štamparija Grafo print). Bibiloteka je nagradila i najvernijeg čitaoca, a ove godine to je bila Anđela Jovičić.

U muzičkom delu programu je učestovala Sara Matović, učenica srednje muzičke škole Vojislav Lale Stefanović iz Užica, koja je izvela nekoliko klasičnih numera za violinu.

Posetioci izložbe su mogli da vide i kratak životopis serdara Jovana Mićića u izvođenju Slobodana Ljubičića.

Na kraju su prisutni mogli da se posluže i večerom serdara Jovana Mićića koja je na meniju imala pitu sa sirom, proju, sir, stari kajmak, goveđu pršutu i “mladog janjca”…

Comments (0)

Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije

Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije

Objavljeno 5:32 - 13 May 2015 napisao Administrator

Sinoć je u sali biblioteke Ljubiša R Đenić, održano predavanje pod naslovom „Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije“. Predavanje je nastalo na osnovu prezentacije koju je Miroslav Janković, profesor ruskog jezika i književnosti u Ugostiteljsko turističkoj školi u Čajetini pripremio za svoje učenike kako bi im olakšao učenje ruskog jezika.

srpsko-rusko-prijateljstvo

Predavanju je prisustvovalo više desetina zainteresovanih, koji su mogli saznati kako je Rusija postala hrišćanska zemlja za vreme kneza Vladimira (988.godine). Kako je Sveti Sava svetac i u Rusiji, i da je njegovo Zakonopravilo (КОРМЧАЯ) bez izmena bilo korišćeno i u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

srpsko-rusko-prijateljstvo4

Potom je bilo reči o poznatim Srbima u Rusiji u 15 veku, kao što su Pahomije Logofet i Jelena Glinska. Treba istaći da je Pahomije Logofet autor 35 spisa: 18 službi i kanona svetiteljima, 9 žitija (biografija), 4 pohvalna slova i 3 priče o svetiteljima. Zanimljivo je pomenuti da je kneginja Jelena Glinska supruga  moskovskog velikog kneza Vasilija III i majka cara Ivana IV Groznog (1530-1584). Njena majka Ana je bila Srpkinja iz Ugarske, iz roda Jakšića. U predavanju je bilo i reči kako je car  Ivan IV Grozni ukazom preuzeo brigu nad Hilandarom i manastiru dodelio Srpsko podvorje u hramu svetog Petra i Pavla u Moskvi.

srpsko-rusko-prijateljstvo1

U 18.veku car Petar veliki poziva Srbe da se presele u Rusiju, u Krasnojarska oblast, a zatim osniva i Srpski husarski puk, koji se naročito istakao u Severnom ratu (1700 – 1721). Posle Petra za srpsko – ruske odnose je važna vladavina Katarine II za čijeg života počinje uspon porodice Miloradović koja je poreklom iz Hercegovina. Grof Mihail Miloradovič se proslavio tokom rata sa Francuskom 1812.godine kada je komandovao zaštitnicom ruske vojske u povlačenju. Posle sloma francuskog pohoda na Moskvu, Miloradovič je komandovao trupama u bitci kod Lajpciga 1813.godine. Po završetku ratova postavljen je za General – gubernatora Sankt Peterburga, a poginuo je 26. decembra 1825.godine u pokušaju da zaustavi ustanak dekabrista.

srpsko-rusko-prijateljstvo3

Srpsko ruske veze su u 19.veku učvršćivane kroz književnost, pa je A. S. Puškin obajvio zbirku “Pesme Zapadnih Slovena” a jednu pesmu je naslovio “Karađorđevoj kćerki”.

Prvi svetski rat je Rusiji doneo brojne patnje, a veliki broj Rusa napušta svoju domovinu nakon pobede revolucije. Kraljevina SHS je primila veliki broj begunaca koji su dali veliki doprinos u razvoju Kraljevine Jugoslavije u međuratnom periodu.

I na kraju Miroslav Janković je govorio i o Nikolaju Velimiroviću koji danas spada među najčitanije srpske autore u Rusiji, a posebno su popularna njegova “Pisma o Rusiji”.

Publika je aplauzom pozdravila profesora Jankovića na kraju predavanja, a zatim su prisutni predložili da se ovakva predavanja organizuju češće i da jedna od tema sledećeg predavanja bude prožimanje srpske i ruske književnosti.

Comments (0)

Predavanje: Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije

Objavljeno 9:10 - 08 May 2015 napisao Administrator

srpsko-rusko-prijateljstvo

U utorak, 12. maja 2015. godine u 19.00 časova u Sali biblioteke Ljubiša R Đenić, biće održano predavanje pod naslovom „Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije“, autora Miroslava Jankovića, profesora ruskog jezika i književnosti u Ugostiteljsko turističkoj školi u Čajetini.

Comments (0)

Izložba slika Milutina Koraća u Čajetini

Objavljeno 9:28 - 30 April 2015 napisao Administrator

U ponedeljak, 4. maja 2015.godine, u 20 časova, u sali Biblioteke biće otvorena retrospektivna izložba slika „Milutin Korać“ u ciklusu „Oni koje ne zaboravljamo“.

izlozba-korac

Biblioteka “Ljubiša R. Đenić” izložbu realizuje u saradnji sa Gradskom galerijom Užice, a otvoriće je Zoran Cvetić, direktor Gradske galerije Užice.

Milutin Korać je rođen u Požegi 1932.godine, a Akademiju za likovnu umetnost u Beogradu je završio 1964.godine u klasi profesora Mila Milutinovića. Postdiplomske studije je završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2000.godine u klasi profesora Jovana Rakidžića.

Pored slikarstva Milutin Korać se bavio i prosvetnim radom poredavao je u Školi za kvalifikovane radnike, Pedagoškoj akademiji i na Učiteljskom fakultetu u Užicu.

Živeo je i radio u Užicu, a povremeno je boravio u Nemačkoj, Americi i Kanadi. Preminuo je 3.avgusta 2001.godine.

U svojoj karijeri Milutin Korać je imao samostalne izložbe u Požegi, Bajinoj Bašti, Užicu, Zlatiboru, Sirogojnu, Kosjeriću, Višegradu, Čačku, Lučanima, Minhenu i Montrealu. Pord samostalnih izložbi njegovi radovi su izlagani i na grupnim izložbama u Beogradu, Užicu, Slavonskom brodu, Kragujevcu, Kraljevu, Čačku, Valjevu, Labinu, Rijeci, Minhenu, Montrealu i Vrnjačkoj Banji.

Radovi Milutina Koraća su osvojili i brojne nagrade od kojih su najznačajnije: I nagradu za slikarstvo na godišnjim izložbama Udruženja likovnih stvaralaca Užica 1972. i 1977.godine ,Otkupna nagrada na Užičkoj likovnoj retrospektivi 1971.godine, II nagrada za slikarstvo na književno-literarnom festvalu Srbije I Crne Gore u Šapcu 1958.godine kao i II nagrada za slikarstvo na godišnjoj izložbi studenata akademije likovnih umetnosti u Beogradu 1964.godine.

 

Comments (0)

Predstavljanje romana “Srpsko srce Johanovo”

Objavljeno 10:28 - 14 April 2015 napisao Administrator

U četvrtak 16.aprila u 19 časova u sali biblioteke Ljubiša R Đenić biće predstavljena knjiga “Srpsko srce Johanovo”, Veselina Dželetovića.

Veselin Dželetović je rođen 1962. godine u Lipljanu na Kosovu i Metohiji. Predsednik je udruženja pisaca “Poeta”. Objavio je veliki broj književnih kritika i prikaza knjiga, recenzija. Njegove zbirke poezije su: “Plemeniti vitez od Kosmeta”, “Eh, Kosovo”, “Lepoti tvojoj darivaću rime” i “Ograma”, a romani “Čuvari zavičaja”, “Orihalk i kristal Atlantide” i “”Srpsko srce Johanovo”.

srpsko-srce-johanovo-dzeletovic

Član je Udruženja književnika Srbije, IFJ (Međunarodne federacije novinara), NUNS (Nezavisno udruženje novinara Srbije) i Društva književnika Kosova i Metohije. Naučni je saradnik Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika.

Njegove pesme su prevedene na devet jezika i objavljivane po stranim časopisima širom sveta. Neka od priznanja su: “Majstorsko pismo”, za poeziju, priznanje “Srpski vitez” za doprinos srpstvu…

Roman “Srpsko srce Johanovo” dobitnik je specijalnog priznanja Akademije “Ivo Andrić” i Ordena Centralne kozačke vojske Ruske Federacije. Doživeo je 11 izdanja (trenutno je u pripremi 12.) i preveden na engleski, ruski, francuski, nemački, makedonski, slovački i rumunski jezik.

Roman je nastao iz poeme koja je ispevana 2006. godine, po istinitom događaju koji se zbio u jednom selu na Kosmetu. Naime, jednom nemačkom aristokrati je transplantirano srce Jovana, kidnapovanog Srbina sa Kosova, a zajedno sa srcem – došla su i sećanja…

Prema najnovijim navodima medija Emir Kusturica ima u planu da prema romanu snimi film.

 

 

Comments (0)

Večeras u Čajetini promocija zbirke pesama “Carstvo ždralova”

Objavljeno 10:27 - 31 March 2015 napisao Administrator

U biblioteci Ljubiša R. Đenić večeras u 19 časova biće predstavljena zbirka pesama “Carstvo ždralova” doc. dr Mirjane Stakić.

carstvo-zdralova

Gospođa Stakić je do sada objavila 16 knjiga različitog žanra. Pisala je kratku prozu “Lirska iskliznuća na zidu fb”, romane “Nikolaj”, “Hanina kći”, “Anina priča”, “Hajdučica”, “Izgubljene duše”, “Kiselo grožđe”, knjige poezije “Samovanja”, “Mandragora”, “Noćne ptice” i “Carstvo ždralova”, kao i antologiju dečjih pesama.

U zbirci  “Carstvu ždralova”Mirjana Stakić je sakupila 80 neobičnih pesama, svrstanih u 9 zanimljivih ciklusa. Kako u svojoj recenziji ističe Dr Rade Vučićević, “sve njene pesme su skrojene po ukusu i meri, koja nema ničeg suvišnog, napadnog nejasnog, neodređenog…”

“Iščitavanje poezije Mirjane Stakić čitalac doživljava kao prelistavanje intimnog dnevnika jedne nesvakidašnje, izuzetno pronicljive, obrazovane ličnosti, koja za sve što se u njenom okruženju događa ima svoj komentar, tumačenje, objašnjenje…Njeni stihovi su divan spoj reči, muzike i misaonog značenja koje čitaocu ostavlja dovoljno prostora da slobodno doživljava vlastitu pesničku sliku, nezavisnu od vremena i prostora u kome ta uzajamnost nastaje i stvara se”, ističe Vučićević.

Pesme iz “Carstva ždralova” su nastajale u svakodnevnom životu, u najobičnijim i najneobičnijim situacijama u životu pesnikinje.

mira-stakic

Doc. dr Mirjana Stakić rođena je u Vladičinom Hanu 1973. godine. Završila je Filološki fakultet, zvanje doktora didaktičko – metodičkih nauka stekla je na Učiteljskom fakultetu u Užicu. Docent je za užu naučnu oblast Metodika nastave srpskog jezika i književnosti na učiteljskom fakultetu u Leposaviću. Bila je višegodišnji član redakcije i urednik književnog časopisa Međaj. Bavi se književnim i naučnim radom, a piše i beletristiku. Objavila je više od četrdeset književnokritičkih i naučnih radova i učestvovala na preko dvadeset međunarodnih naučnih skupova i konferencija u zemlji i inostranstvu. Član je Udruženja književnika Srbije.

 

Comments (0)

U Čajetini predstavljena zbirka pesama “Glasovi leta”

Objavljeno 11:14 - 26 March 2015 napisao Administrator

Sinoć je u sali biblioteke Ljubiša R. Đenić predstavljena zbirka pesama “Glasovi leta” profesora Mirka Ikonića. O zbirci su govorili pesnikinja Mirjana Ranković – Luković i Vujica Bojović kinjževnik i bibliotekar iz Prijepolja u penziji.

glasovi-leta3

U svom bogatom spisateljskom opusu, Mirka Ikonić ima tri zbirke poezije („Osojnice“, „Mlada delta“ i „Glasovi leta“), dve knjige pripovedaka („Pretežno istinite priče“ i „Povratak u Crnugoviće“), kao i pet eseja („Traganje i vrednovanje“, „Čarolija reči“, „Pesnikinje Priboja“, „Naučna fantastika u romanu Jedna ugašena zvezda Lazara Komarčića“ i „Od Save iz Grabovice do danas“).

Zbirka “Glasovi leta” je svojevrsna kompilacija pedesetak po motivima raznovrsnih pesama koje su podeljene u tri celine – „Rani radovi“, „Boje zrele rujevine“ i „Glasovi leta“, a nastala je kao plod nataloženog autorovog iskustva i pesničkog „zrenja“ koje traje već više od tri decenije.

mira-rankovic-lukovic15-3

“Mirko Ikonić kao pisac ima britku misao i jasan cilj sa kojim kad dela kao pisac zapisuje svoje emocije, zapažanja, filozofiju življenja, jednako kao što i živi bez kompromisa. Istina je jedna i ona je njegova istina, ponekad surova i gorka ponekad kontrolisano strastvena, ali takva jeste i mora se predočiti, rekla je pesnikinja Mirjana Ranković – Luković. Nju ova zbirka najviše podseća na Vltavu, Bedžiha Smetane, jer su pesme takve da opisuju odrastanje pesnika i razvoj stila koji je na početku razigran dok kasnije postaje mirniji. Gospođa Ranković – Luković je istaka da su na nju su poseban utisak ostavile “Pesma o sreći” i “Opet o sreći”.

vujica-bojovic

O zbrici je govorio i Vujica Bojović, koji se dotakao pitanja života pisaca u malim mestima. On je istakao da se pesama iz zbirke “Glasovi leta” mogu prepoznati kao autobiografske, a svakako su tu i one koje možemo nazvati životnom biografijom, o životu intelektualca, profesora književnosti u malom mestu.

mirko-ikonic

Sam autor je rekao par reči o svom radu našalivši se da u vreme kada je bio đak nastavnici nisu voleli poeziju, a kada je postao nastavnik više đaci ne vole poeziju. On se prisetio vremena kada se na igrankama recitovao Majakovski i kada je poezija bila cenjena među mladima.

glasovi-leta2

Na kraju su gospođa Ranković – Luković, Vujica Bojović i Dragojle Drčelić recitovali svoje pesme. Dragana Vukotić i Filip Mišić, učenici OŠ Dimitrije Tucović su čitali Ikonićeve stihove.

 

 

Comments (0)

Promocija zbirke pesama “Glasovi leta” u Čajetini

Objavljeno 11:37 - 23 March 2015 napisao Administrator

U sali Narodne biblioteke Ljubiša R. Đenić u Čajetini 25.marta 2015.godine u 19 časova biće predstavljena zbirka pesama „Glasovi leta“ profesora Mirka Ikonića, književnika iz Priboja.

glasovi-leta

Zbirka „Glasovi leta“ je svojevrsna kompilacija pedesetak po motivima raznovrsnih pesama, podeljenih u tri celine – „Rani radovi“, „Boje zrele rujevine“ i „Glasovi leta“, a nastala je kao plod nataloženog autorovog iskustva i pesničkog „zrenja“ koje traje već više od tri decenije.

Profesor Ikonić je do sada objavio tri zbirke poezije („Osojnice“, „Mlada delta“ i „Glasovi leta“), dve knjige pripovedaka („Pretežno istinite priče“ i „Povratak u Crnugoviće“), kao i pet eseja („Traganje i vrednovanje“, „Čarolija reči“, „Pesnikinje Priboja“, „Naučna fantastika u romanu Jedna ugašena zvezda Lazara Komarčića“ i „Od Save iz Grabovice do danas“).

O zbirci pesama će govoriti Mirjana Ranković – Luković i autor.

Comments (0)

U Čajetini predstavljena poezija Slobodana Ristovića

Objavljeno 17:42 - 23 January 2015 napisao Administrator

Juče je u Biblioteci Ljubiša R Đenić u Čajetini predstavljena zbirka pesama „Dozivanje Boga“, Slobodana Ristovića. U punoj sali Ristović je čitao stihove svojih pesama u kojima govori o otuđivanju i odumiranju.

dozivanje-boga2

Pesnik je za portal zlatiborpress.rs dao izjavu u kojoj kaže:

„Ja sam ovde u svojoj kući, čovek sa stanarskim pravom u ovoj biblioteci i to me tera na poseban oprez. Gostovati u nekim državama npr. kao što je Norveška, kao što je Holandija – da to ne nabrajam, lakše je govoriti nego ovde. Ali tu i ima nečega što nije pošteno. Pre svega, oni mene dovoljno ne razumeju. Ja tamo govorim mirno o nečemu što je za njih pomalo nedokučivo. Ali, kako godine prolaze, i kada govorite u Srbiji primećujete da i ovde nas više ne razumeju. Srpski je postao jezik koji bi trebalo uvesti u Srbiju… Srbi bi trebalo da izučavaju svoj jezik od vrtića, kroz škole“, rekao je Ristović.

dozivanje-boga6

Zbirka pesama „Dozivanje Boga“ je nagrađena i književnom nagradom „Paun Petronijević“.

dozivanje-boga4

Za muzičku pratnju na klaviru je bila zadužena talentovana pijanistkinja Aleksandra Čubrak, učenica OŠ Dimitrije Tucović.

Comments (0)

Advertise Here

Photos from our Flickr stream

See all photos

Advertise Here
Optimization WordPress Plugins & Solutions by W3 EDGE
Copy Protected by Chetan's WP-Copyprotect.