Danas je obeležen jubilej, 125 godina od završetka gradnje Ajfelovog tornja u Parizu.
Ajfelov toranj je završen 1889.godine posle nešto manje od tri godine gradnje. Francuska vlada je u aprilu 1886.godine usvojila budžet za Svetsku izložbu koja je trebala da se održi 1889.godine. Kako bi izložba bila adekvatno obeležena, 1.maja je raspisan konkurs za obeležje izložbe. Svi učesnici na konkursu su trebali da pripreme nacrte za četvorostranu metalnu kulu visine 300 metara koja bi bila izgrađenana Marsovim poljima.
Komisija je do 12.maja primljene radove ocenila i 12.juna je objavljeno da Ajfelov rad dobro pripremljen za razliku od ostalih. Ugovor o gradnji tornja je potpisan 8.januara 1887.godine, a Vlada je za gradnju odobrila 1,5 miliona franaka iako je planirana cena gradnje bila 6,5 miliona franaka. Kako bi se ovo kompenzovalo Ajfel je dobio pravo na sav prihod od tornja tokom izložbe, kao i u narednih 20 godina.
Gradnja tornja je počela 28.januara 1887.godine izlivanjem temelja za svaku stopu. Čelična konstrukcija je postavljena na četiri stope. Istočna i južna stopa su bile lake za gradnju. Za svaku do četiri čelične grede je izliven betonski temelj od 2 metra. Zapadna i severna stopa su zbog blizine Sene morale da se izgrade uz pomoć kesona. Temelji su imali dubinu od 22 metra u koje su postavljeni kesoni dužine 15 metara i prečnika šest metara. Na svaku stopu je postavljen krečnjački blok koji su sa temeljima povezani sa čeličnim zavrtnjima prečnika 10 cm i dužine 7,5 metara. Temelji su završeni 30.juna kada je počelo postavljanje čelične konstrukcije.
Kako bi se ubrzali radovi na tornju Ajfelovu inžinjeri su nacrtali više od 1.700 generalnih projekata i 3.629 detaljnih planova, kao i nacrte za 18.038 delova tornja. Posao je otežavala i činjenica da su čelične cevi grede morale da se spajaju na tačno određenim mestima i pod često neobičnim uglovima. Prema nacrtima odstupanja vezana za rupe u gredama su morala da budu manja od 0,1 milimetara, a dok je odstupunje kada su u pitanju lukvi ograničeno na samo jednu sekundu. Završeni delovi su često spajani zakivcima u fabrikama a na gradilište su stizali konjskim zapregama. Ukupno je bilo potrebno 18.039 delova koji su međusobno spojeni sa 2,5 miliona zakivaka.
Na samom početku gradnje u štampi su bili česti natpisi da je “Ajfel izvršio samoubistvo” ili da je “Ajfel poludeo”. Za to vreme Ajfel je marljivo nastavio radove, kako bi se grede podizale konstruisana su četiri krana. Lukovi nogu tornja su spojeni krajem marta 1888.godine, na visini od 57 metara gde je postavljena prva platforma. Druga platforma je podignuta na visini od 115 metara a završena je u septembru 1888.godine.
Na samoj građevini je bilo angažovano oko 300 radnika, a samo je jedan poginuo, pošto je izgubio ravnotežu i pao. Kako bi posetici mogli da se popnu toranj je pored stepenica kojima se moglo popeti na prvu i drugu platformu, ugrađeni su i liftovi.
Gradnja lifta do prve platforme je je bila relativno laka. Ugrađena su dva lifta u istočnoj i zapadnoj stopi tornja. Ugradnja liftova koji bi trebali da povežu prvu i drugu platformu je bila znatno teža. Ove liftove je izradila kompanija Osit Brothers. Oni su napravili liftove za 25 osoba, koji su pokretani hidraulički. Liftovi koji su povezivali drugu i treću platformu je dizajnirao Léon Edoux. Ovaj lift je imao dve kabine, a putnici su na polovini puta morali da promene kabine.
Toranj je završen u martu 1889.godine, a 31.marta su ga posetili državni zvaničnici i novinari. Kako liftovi još uvek nisu bili završeni posetioci su se popeli pešice, a do vrha im je trebalo oko sat vremena. Većina posetilaca je ovom prilikom ostala na prvoj i drugoj platformi, dok se svega nekoliko zvaničnika popelo na sam vrh. Na vrhu tornja je u 2:35 podignuta zastava Francuske, a zatim je ispaljen svečani plotun iz 25 oruđa.
Ajfelov toranj je svečano otvoren 15 maja, a više od 30.000 ljudi je posetilo toranj. Liftovi su proradili 26.maja. Posetioci su plaćali 2 franka za prvu platformu, 3 za drugu platformu i 5 za vrh, a nedeljom su cene bile prepolovljene. Tokom trajanja svetske izložbe toranj je posetilo 1.896.987 ljudi.
Toranj je osvetljen gasnim lampama, a dva reflektora su postavljena na vrhu kako bi osvetljavali izložbene paviljone. Na drugoj platformi je smeštena redakcija Le Figroa i štamparija gde je štampano specijalno izdanje Le Figaro de la Tour.
Ajfelov toranj su u to vreme posetili Princ od Velsa, Sara Bernar, Bufalo Bil i Tomas Edison…
Prema projektu toranj je trebalo da bude demontran 1909.godine kada istekne rok od 20 godina. No, kako se toranj pokazao uspešnim vlasti Pariza su odustale od ideje da se toranj ukloni.
Ajfelov toranj je sve do 1930.godine bio najviša konstrukcija na svetu, za gradnju je upotrebljeno 7.300 tona čelika, a kompletna konstrukcija teži više od 10.000 tona. Kako bi se zaštitio od korozije, toranj se svakih sedam godina ponovo farba, a za farbanje je potrebno više od 60 tona boje.
Broj stepenica u tornju je varirao, u vreme gradnje je bilo 1.710 stepenika da bi kasnijim rekonstrukcijama broj stepenica smanjen na 1.665. Zanimljivo je reći da toranj danas poseti oko 7 miliona posetilaca godišnje, a do sada ga je ukupno posetilo oko 250 miliona ljudi.
Dodajte komentar