Na današnji dan pre 178 godina Velika narodna skupština u Kragujevcu je usvojila prvi ustav Kneževine Srbije. U radu skupštine je učestvovalo više od 2.400 narodnih predstavnika. Na kneževoj livadi pored crkve se tog dana okupilo više od 10.000 ljudi.
Prvog dana zasedanja (14.februar) knez je u prestonoj besedi rekao da narodu daruje ustav što je primljeno sa oduševljenjem. Tom prilikom knez Miloš je rekao: „Iz njega (Ustava) ćete videti da su opštenarodna prava koji će svaki Srbin uživati, prostrano, i onako opisana i razgranata kako ji samo čovečanstvo predpisuje. U njima ćete naći da je ličnost svakog Srbina slobodna, i da je svaki Srbin gospodar od svog imanja“.
Sledećeg dana Velika narodna skupština je primila sutradan Skupštini su pročitani Ustav i ukaz o osnivanju Državnog saveta. Na Ustav su položili zakletvu knez i poslanici ispod nove zastave, otvorenocrvene, bele i čelikasto ugasite boje sa grbom Srbije, koja se vijorila na svečanoj tribini. Uveče je izveden vatromet.
Trećeg dana Skupština je predala knezu od ranije pripremljene poklone, u znak srećnog okončanja poslova s Portom – sablju s natpisom od briljanata na rukohvatu: „Blagodarna Serbija Knjazu Svomu Milošu Prvomu”, sa kneževim inicijalima i grbom Srbije na koricama, i slično ukrašen putir.
Ustav je imao 142 člana koji su raspoređeni u 14 odeljaka. U prvom odeljku se govori o “Достоинство и простор Сербије”, zatim se definiše državna zastava i grb “Боја и грб Сербије”. U trećoj glavi je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. U istom odeljku je definisano da zakonodavna i izvršna vlast pripadale su knezu i Državnom savetu, a sudska nezavisnim sudovima. Ovde je bliže određen i sastav Državnog saveta, koji je imao šest ministarstava na čijem su čelu bili članovi Državnog saveta. U tekstu se dalje govori o “О законодавству и о начину, како га ваља водити вообште”, zatim o “О Књазу сербском”, “О државном Совјету”, “Власт судејска”, “О народној скупштини”, “О цркви”, “О финансији”, “Обштенародна права Србина”, “Права чиновника”, “Промјене и додатци к уставу Књажества Сербије” i na kraju “Закљученије”.
Ustav definiše položaj monarha u 30 članova. Knez je svetla, neprikosnovena i nikom odgovorna ličnost u zemlji. On ima pravo zakonodavne inicijative, pomilovanja, davanja odličja, „blagorodstva” i držanja „Knjažeskoga sovjeta”. Zatim je bilo reči i o Državnom savetu koji je „najviša je vlast u Srbiji do Knjaza”. On je čuvar zakonitosti i pravde i „rukovodi zakonodavstvom”. Narodna skupština je po Ustavu imala sto deputata, zasedala je jednom godišnje i bila zakonodavni činilac samo u finansijskoj oblasti jer se bez njenog pristanka ne bi mogao „naložiti ili udariti… nikakav danak”. Posebno je značajno poglavlje o građanskim pravima koji su proklamovani principi jednakosti pred zakonom i sudom, neprikosnovenost imetka i pravo potpunog raspolaganja njime, sloboda veroispovesti i sl. Dalje se kaže da niko ne može biti kažnjen van zakona i bez presude nadležnog suda. Svim Srbima otvoren je put prema svim zvanjima. Rob postaje slobodan čim stupi na tle Srbije. Svi Srbi dužni su da služe vojsku; zaslužni uživaju državnu penziju.
Ustav je bio delo Dimitrija Davidovića kneževog sekretara, koji ga je pisao po ugledu na francuske ustave. No, pokazalo se da je ustav suviše radikalan kako za carsku Rusiju tako i za Tursku, ali i za samog Miloša.
Kada je izaslanik kneza Miloša Mihailo German krajem februara odneo Ustav u Carigrad, turski ministar inostranih poslova ljutito je primetio da je to “zarazitelna konstitucija”. Ruski poslanik u Carigradu Butenjev bio je još strožiji u oceni, optužujući Srbe da su napravili francusko-švajcarsku konstituciju i da u Srbiji ima vigovaca. Bile su mu sumnjive i boje na srpskoj zastavi jer su iste kao i na francuskoj. U trenutku kada mu je German ponudio na uvid tekst Ustava, Butenjev je kao oparen skočio i uzviknuo: “Kako? Konstituciju! To ja neću da držim u kancelariji!” I austrijski poslanik u Carigradu dao je svoj negativni sud o Sretenjskom ustavu. Knez Miloš, koji je do tada tajio svoju zlovolju prema Ustavu, jedva je dočekao ovo odbijanje velikih sila. Tako su ovoj slatkoj iluziji o slobodi u tadašnjoj Srbiji odbrojani dani, pa je Ustav ukinut već 17. marta 1835. godine, samo mesec i po dana od donošenja.
To je bio i kraj karijere Dimitrija Davidovića. Isteran iz službe, povukao se u Smederevo gde je ubrzo i umro. Tri godine kasnije Srbija je dobila novi ustav, poznat kao Turski, čiji je jedini cilj bio da ograniči vlast kneza Miloša.
Ne treba zaboraviti da je 15.februara pre 209 godina započeo i Prvi srpski ustanak. U Srbiji se od 10.jula 2001.godine 15.februar slavi kao Dan državnosti Republike Srbije. Od prošle godine Dan državnosti se slavi dva dana (15. i 16.februar). Istovremeno i Vojska Srbije 15.februar slavi kao Dan vojske od 2007.godine.
Više o Sretenjskom ustavu:
Arhiv Srbije
Narodna biblioteka Srbije – original ustava
Tekst Sretenjskog ustava
Dodajte komentar