Kada se govori o datumima i njihovom značenju uvek se mogu izvesti različiti zaključci zašto se nešto dogodilo baš na određeni dan. I po ovom pitanju verujem da nema izuzetaka i da svaki narod ima neki datum u kalendaru koji je neraskidivo vezan za prošlost i sadašnjost.
Što se Nemačke tiče Nemci danas obeležavaju 25 godina od pada Berlinskog zida i sloma DDRa. Obeležavanje ovog jubileja prate svi svetski mediji.
Pad Berlinskog zida je promenio Evropu i svet, bila je to pobeda demokratije. To je bio primer kako represivni i autoritativni sistem gubi u borbi jer jednostavno on na kraju ostane bez podrške većine svojih “podanika”. A autoritativni sistem koji se održavao samo silom bez sile je ljuštura koja se mora pre ili kasnije razbiti. Istočni Nemci su bili gladni slobode ali i robe široke potrošnje. Slom komunizma u Mađarskoj Čehoslovačkoj je južne granice DDRa ostavio otvorenim i više niko nije mogao da spreči hiljade ljudi da pređu na zapad. Veliki protset na Aleksandarplacu 4.novembra je vlastima jasno stavio da znanja da se protesti ne mogu kontrolisati. Kako SSSR nije reagovao vlada DDRa je donela odluku da se granični prelazi sa zapadnom Nemačkom.
Odluku o otvaranju graničnih prelaza je na konferenciji za štampu pročitao Günter Schabowski. Ovu vest su prenele sve nemačke tv stanice. A u vestima kanala ARD, spiker Hans Joachim Friedrich je rekao
“Ovo je istorijski dan. Istočna Nemačka je najavila, da su granice otvorene svima. DDR je otvorio svoje granice.. kapije na Berlinskom zidu su otvorene“.
Ljudi su pohrlili na ulice i uskoro se na graničnim prelazima stvorila ogromna masa ljudi koja je zahtevala da se granični prelazi otvore. U početku je doneta odluka da se svima koji izađu posebnim pečatom ponište pasoši, ali kako je masa bila sve veća stvari su se otrgle kontroli. Niko od nadležnih nije želeo da preuzme odgovornost da silom odbije demonstrante. Na kraju u 22:45, Harald Jäger, komandat graničnog prelaza Bornholmer Straße je uklonio straže i naredio da se granični prelazi otvore.
O euforiji koja je pratila ovaj događaj najbolje govori sledeći tekst:
“Od nesrećne birokratske formulacije u ranim večernjim satima da „sloboda putovanja stupa na snagu odmah“ – pa do pada Zida tokom noći. Za samo nekoliko sati, život Nemaca i Evropljana se promenio. Dogodila se istorija. Komunistički DDR je implodirao pod pritiskom demonstracija i odbeglih…” (Ostatak teksta možete pročitati na portalu Dojče Wele).
No, malo ljudi danas zna da je na današnji dan 9.novembra 1918.godine prestala da postoji Carska Nemačka. Tog dana su radnički sindikati proglasili generalni štrajk. Vojni komandant Berlina je odgovorio proglasom u kome je pozvao stanovništvo da ne pristupaju revolucionarnom pokretu. U međuvremenu, masa se okupila ispred zgrade Rajhstaga i više niko nije mogao da ih zaustavi. Vojska se pridružila pobunjenim mornarima u Kilu i Vilhelmshavenu.
Max fon Banden, nemački kancelar je zatražio da car Vilhelm II abdicira sa nemačkog ili i pruskog prestola. Cara je u tom odsutnom trenutku napustila i vojska, jer vojnici koji su se povlačili iz Belgije i Francuske nisu imali nameru da se bore za Cara protiv svojih sunarodnika.
Situacija u Berlinu u međuvremenu postala zapaljiva, a poslanik Rajhstaga Filip Šnajdeman (Philipp Scheidemann) je proglasio republiku. Dva sata kasnije Karl Libkneht (Karl Liebknecht) je sa balkona Berlinske palate (Berliner Stadtschloss) proglasio stvaranje Socijalističke sovjetske republike (Räterepublik). On je zajedno sa Rozom Luksemburg (Rosa Luxemburg), Kalarom Cetkin (Clara Zetkin) i Francom Meringom (Franz Mehring) osnovao Spartakovski savez (Spartakusbund) koji je pokušao da preuzme vlast.
Proglašenje republike i slom vojske su konačno naterali Vilhelma II da abdicirao, i da već sledećeg dana dvorskim vozom otputuje za Holandiju. Vlast je preuzeo vođa socijaldemokrata Ebert, a ostavku je podneo i kancelar Baden. Tako je počelo stvaranje Vajmarske republike. Dva dana kasnije nemački generali su potpisali primirje sa saveznicima, priznajući poraz i prihvatajući da o sudbini Nemačke odluku donesu pobednici.
Neki su se tih dana setili da je Bizmark kada ga je Vilhelm II 1897.godine posetio, poslednji put rekao:
“Jena (bitka kod Jene kada je Napoleon porazio Prusku) je došla dvadeset godina posle smrti Fridriha Velikog, a Vaš pad će doći dvadeset godina posle moje smrti”.
Pored ova dva u osnovi slobodarska, antiratna i antimilitaristička događaja koji su svakako obeležili istoriju Nemače u XX veku, 9.novembar će biti pamćen i kao dan kada su nacističke vođe su izvele najmasovniji javni napad na jevrejsku zajednicu u Nemčkoj. U noći između 9. i 10.novembra 1938.godine širom Nemačke i Austrije je trajalo nasilje.
Zapaljeno je i uništeno 1.574 sinagoga, više od 7.000 jevrejskih radnji i 29 velikih trgovina. Agenti SSa i Gestapoa su zatvorili više od 200.000 Jevreja, od čega je najveći broj ubrzo završio u koncentracionim logorima. Broj ubijenih Jevreja tokom Kristalne noći nikada nije precizno utvrđen ali se kreće od 36 do 200, a najčešće se pominje broj od 91 ubijenog lica.
Dodajte komentar