Nebeski vitezovi – 1999.godine

Uveče, 24.marta 1999.godine Saveznu republiku Jugosaviju su napale snage NATO pakta. Desetine brodova i stotine aviona su angažovani već prvog dana napada, a za 78 dana koliko su trajali vazdušni napadi angažovan je ogroman potencijal kojim je raspolagao NATO pakt. Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo je u susret neprijatelju moglo da pošalje svega nekoliko aviona.

Piloti 127.lovačke eskadrile “Vitezovi” 204.lovačkog puka su poleteli na lovcima MiG 29 i dali sve od sebe u jednoj zaista neravnopravnoj borbi. Pre napad NATO snaga JRV je raspolagalo sa 14 MiG 29 i 2 MiG 29UB (dvosed) koji su kupljeni 1987.godine. Ovi migovi su proizvedeni između 1983. i 1984.godine i bili prvo u sastavu sovjetske avijacije da bi zatim bili potpuno remontovani pre no što su prodati Jugoslaviji. Radni vek ovih migova je trebalo da bude okončan 1996.godine.

U međuvremenu Socijalistička federativna republika Jugoslavija se raspala u krvavom ratu. Savezna republika Jugoslavija koju su formirale Srbija i Crna Gora je bila pod sankcijama, a zatim je i ekonomska kriza učinila svoje tako da su lovački piloti godišnje leteli samo oko 20 sati. Održavanje aviona je zbog sankcija i nedostatka sredstava bilo jednako teško, a ne treba zaboraviti i da su ovi avioni trebali 1996.godine da se penzionišu.

Prve noći avioni 127.lovačke eskadrile “Vitezovi” su bili raspoređeni na aerodromima Niš, Batajnica i Ponikve.

Prvi su poleteli migovi iz Niša. Majori Dragan Ilić i Iljo Arizanov su poleteli u paru ali su ih odmah napali NATO lovci. MiG 29 majora Ilića je pogodio holandski F-16AM, ali je on uspeo da oštećeni avion vrati na aerodrom. Avion majora Ilja Arizanova je oborio američki F-15C iznad Kosova.

Iste noći su poleteli i avioni sa Batajnice. Prvi je poleteo major Nebojša Nikolić koga su ubrzo primetili neprijateljski lovci i napali a zatim ga oborili. Sledeći je poleteo Ljubiša Kulačin koji je uspeo da izbegne više raketa i bezbedno sleti na aerodrom Beograd (sada Nikola Tesla).

Sa aerodroma Ponikve u odbranu je poleteo i peti MiG 29 kojim je pilotirao major Predrag Milutinović. On je uspeo da izbegne više napada NATO lovaca ali je na kraju i njegov avion oboren.

Nažalost svih pet aviona MiG 29 koji su poleteli su bili u letnom stanju ali su svi tokom leta imali problema sa opremom. Avion 18112 (pilot Arizanov) radio i SPO-15 uređaj nisu radili; Avion 18104 (pilot Ilić), radar nije radio; Avion 18111 (pilot Nikolić), radar i sistem za navođenje raketa SN-29 nisu radili dok je SPO-15 uređaj imao problema u radu; Avion 18106 (pilot Milutinović) radar i generator su otkazali.

NATO je prve noći uspeo da obori tri od pet lovaca MiG 29 koji su poleteli u odbranu. Dva aviona su uspela da slete ali jedan je bio teško oštećen a drugu se nije mogao popraviti. Iljo Arizanov se spustio na teren koji je kontrolisala OVK, a bila su mu potrebna dva dana da stigne u Prištinu.

Sledećeg dana NATO avijacija je na zemlji oštetila jedan MiG 29 na aerodromu Golubovci kod Podgorice koji je istog dana opravljen a zatim je preleteo na Ponikve. 25.marta je par lovaca MiG 29 je poleteo sa aerodroma Batajnica, avionima su upravljali piloti major Slobodan Perić i kapetan I klase Zoran Radosavljević. Oni su pokušali da preseretnu napad iz pravca BiH. I ovde se ponovila situacija od prve noći na jednom avionu iz tog para otkazali su radar i SPO uređaj, a na drugom samo radar. Američki F 15 su ispalili više raketa koje su na kraju pogodile oba aviona. Kapetan Radosavljević je poginuo, dok se vođa para major Perić uspeo da se spase katapultiranjem.

Zemaljske posade su učinile sve da preostale avione osposobe za letenje. Major Bora Zoraja je 5.aprila poleteo na popravljenom avionu (br.18101) i uspešno je sleteo na aerodrom iako je nekoliko uređaja tokom leta otkazalo. Inžinjeri su pokušali da ovaj avion osposobe delovima sa aviona 18104, ali to nije popravilo borbene sposobnosti aviona.

Major Ermeti je 6.aprila poleteo na popravljenom migu (br.18109) na let severno od Beograda kako bi presreo američke avione, ali su i ovog puta otkazali brojni sistemi. 

Dva meseca kasnije, 4. maja 1999.godine potpukovnik Milenko Pavlović je poleteo sa namerom da presretne NATO napad na Valjevo. U letu mu je otkazao kursni sistem i generator naizmenične struje. Njega su napala dva lovca F-16C, njegov avion je pogođen a pilot potpukovnik Milenko Pavlović je poginuo.

127.lovačka eskdrila “Vitezovi” je u toku napada NATO pakta na Saveznu republiku Jugoslaviju je izgubila šest aviona u vazdušnim borbama, dok je jedan oštećen. Na zemlji su uništena još četiri lovca MiG 29 (uključujući i jedan dvosed MiG 29UB). Eskadrila je posle rata nastavila da leti sa preostalih pet aviona MiG 29, dok su u operativnu upotrebu vraćeni i avioni MiG 21.

U vazdušnim borbama su poginula tri pilota pukovnik Milenko Pavlović i major Zoran Radosavljević iz 127.lovačke eskadrile “Vitezovi” i potpukovnik Života Đurić komandant 241.lovačko bombarderske eskadrile “Tigrovi”.

Sva čast pripada pilotima koji su iako svesni tehničkih nedostataka svojih aviona i premoći neprijatelja krenuli u boj. Oni su ostali verni otadžbini za koju su bili spremni da se žrtvuju.

I na kraju može se samo reći:

“Pođi, neznanče, Sparti pripovjedi: Pali smo slušajuć što nam zapovjedi.”