Prvi protest – 9. mart 1991.godine

Od devetog marta 1991.godine su prošle dvadesetčetiri godine. Bile su to prve masovno organizovane demonstracije u Srbiji koje je organizovala opozicija. Ovaj dan je zatim postao simbol borbe i građanskog otpora.

Izlazak građana na ulice organizovao je Srpski pokret obnove, čiji je lider Vuk Drašković 16. februara 1991. proglasom pozvao na demonstracije “9. marta, tačno u podne, na Trgu republike” zbog huškačkog izveštavanja TV Beograd, koja je tada prvi put prozvana TV Bastiljom.

Direktan povod za poziv da “TV Bastilja mora pasti” bio je državni komentar koji je pročitao urednik Slavko Budihna u kome se navodi da SPO sarađuje sa proustaškim i profašističkim režimom u Hrvatskoj. “što je suprotno vitalnim, istorijskim interesima srpskog naroda”.

Glavni zahtevi demonstracija bili su smene direktora RTS Dušana Mitevića i još četvorice urednika – Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova.

Demonstranti su počeli da se okupljaju još tokom prepodneva a uskoro je na Trgu republike bilo oko 100.000 ljudi. Ministarstvo unitrašnjih poslova je angažovalo više od 10.000 policajaca. Policija je pokušala da blokirala prilaze Trgu i da potisne demonstrante, koristeći palice, suzavac i vodene topove. Lideri opozicije su se pred naletom policije sklonili u Narodno pozorište, a sa terase tog zdanja Drašković je demonstrantima izdao komandu “Juriš!” Tada su počeli žestoki, višečasovni sukobi na ulicama Beograda.

U haosu su poginuli su maturant Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54). Milinović je kod “Londona” pogođen iz vatrenog oružja kada je policija otvorila vatru ka grupi demonstranata, dok je Kosović stradao bežeći od demonstranata posle pada sa visine od pet metara kod “Beograđanke”.

Centar grada bio je opustošen, a u sukobima demonstranata i policije je povređeno je 114 osoba – 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi, među kojima i Drašković.

Tog dana je policija zabranila rad Radija B92 i cenzurisala televiziju Studio B. Miloševićev zahtev za zabranu zbog “pristrasnog izveštavanja i uznemiravanja javnosti”, sproveo je ministar policije Radmilo Bogdanović.

Iste večeri predsedništvo SFRJ je na zahtev rukovdstva SR Srbije donelo odluku da se na ulice Beograda izvedu tenkovske jedinice JNA.

Protesti su se nastavili i sledećeg dana, tada su se studenti okupili na Terazijskom platou gde su uz podršku građana pored ostavki čelnika i urednika državne televizije, zatražili i ostavku ministra policije, oslobađanje svih uhapšenih i omogućavanje rada B92 i Studija B.

Studenti su nastavili sa danonoćnim protestima i svojom “plišanom revolucijom” sve do 14. marta, kada su svi njihovi zahtevi prihvaćeni. Usvojene su ostavke Mitevića i Bogdanovića, smenjeni su urednici TV Beograd. Radio B92 i televizija Studio B su nastavili sa radom, a oslobođeni su svi uhapšeni.

Jedan od devetomartovskih simbola je postala Dragana Milojević-Srdić, čija je slika kako prkosi vodenom topu sa uzdignuta tri prsta obišla svet.

U devetomartovskim demostracijama je učestvovalo i nekoliko desetina građana opštine Čajetina. Po završetku protesta većina je bila izložena šikaniranju režima.