fbpx
Događaji Manifestacije Turizam Video

Svečanom akademijom obeležen jubilej – 120 godina turizma

akademija3

U utorak veče, u hotelu Zlatibor Mona je održana svečana akdemija povodom proslave jubileja, 120 godina organizovanog turizma na Zlatiboru. Pored predstavnika opštine Čajetina, akademiji su prisustvovali gradonačelnik grada Užica Saša Milošević, profesor Slobodan Unković, predstavnici SPC, poznati umetnik Sanja Ilić, Radoje Cvetić, vlasnik PIK Zlatibora, Miroljub Aleksić, vlasnik Alco grupe, odbornici Skupštine opštine Čajetina kao i svi viđeniji Zlatiborci i Čajetinci.

Goste je u ime domaćina pozdravio Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina. On je istakao da je lokalna vlast odgovorila potrebama Zlatibora. Stamatović je zatim rekao da neće biti zaboravljeni naši pretci i savremenici koji su postavili temelje turizma kako bi Zlatibor bio stavljen u red evropskih turističkih centara. On je dodao da se mora voditi računa da se negde ne pogreši u daljem razvoju i da i buduće generacije nastave sa razvojem Zlatibora.

O razvoju turizma na Zlatiboru je govorio Arsen Đurić, direktor TO Zlatibor. On je rekao da je sve na Zlatiboru počelo pre 120 godina, od posete kralja i njemu u čast ozidane česme. Između dva rata su podizane vile i letnjikovci, a 1965.godine počinje sa radom Hotel Palisad. Zatim se gradi Institut Čigota, kao i brojne privatne vikend kuće. Krajem XX veka Zlatibor ima stadione, ski staze na Obudojevici i Torniku. U novom milenijumu napredak je nastavljen. Uspešno su formirane letnja i zimska sezona, a na Zlatiboru u špicu sezone boravi više od 25.000 turista. Đurić je u nastavku odao priznanje svim graditeljima, ugostiteljima i turističkim radnicima koji su postavili temelje razvoja Zlatibora. I na kraju dodao “da u napretku i zadovoljstvu slavimo i sve druge jubileje”.

Sledeći je govorio profesor Slobodan Unković, koji se podsetio stvaranja studentskog odmarališta na Zlatiboru. On je govorio o trendovima u turizmu, i kako se Zlatibor menjao kroz vreme. On je dao i nekoliko konkretnih predloga lokalnoj vlasti, da bi trebalo graditi akva park, da se sačuva zelenilo, da jezero bude ukras Zlatibora. Profesor Unković je na kraju rekao “Poštovani i dragi Zlatiborci želim Vam mnogo sreće mnogo uspeha i biću sa vama ukoliko  mogao da vam pomognem da se Zlatibor još uspešnije dalje razvija, zajedno sa Užicem, regionom i Srbijom”.

Na akademiji je predstavljena i monografija “Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju” Snežane Đenić i Milisava R. Đenića. Ona je govorila o da je nasleđe vekova koje moramo preneti na buduće generacije. Krajem XIX veka Zlatibor je dobio ime “Prva srpska vazdušna banja”. Još u vreme turaka Zlatibor je izletište, a kasnije i u oslobođenoj Srbiji. Dolazak kralja Aleksandra I Obrenovića je označio prvi korak u razvoju turizma. Na Zlatibor nešto kasnije stiže advokat Aleksa Popović koji je u Ribnici podigao kuću od brvana a narod ga je prozvao beg od Ribnika, Suvat palisad, kuća kolonija zdravlja na Oku.

Gospođa Đenić je svoje izlaganje završila rečima”Ovo je vreme koje ne smemo zaboraviti jer dostojno našeg trajnog pamćenja. Velika dužnost svih nas. je da oživimo sliku prošlosti u kojoj su trudoljubivost, dobre namerae i vredna dela vidljivi tako da postaju deo kolektivne memorije jedne epohe a to sigurno predstavlja snažan uslov opstanka i temeljnu odrednicu naše budućnosti.”

Domaćini su ovom prilikom dodelili četiri zahvalnice zaslužnim Zlatiborcima. Ovo priznanje je posthumno dodeljeno Sekuli Kneževiću Ćaldoviću. Rođen 1889.godine u Sirogojnu. U Užicu je učio realnu gimnaziju, a zatim je završio tehnički fakultet, smer građevina. Između dva rata je postao najpoznatiji graditelj puteva u Srbiji, a put Užice – Kraljeva voda je njegov najpoznatiji projekat.

Zahvalnica je takođe posthumno dodeljena i Miladinu Pećinaru, koji je rođen 1893.godine u Ljubišu, studirao je u Beogradu i Rimu. Borio se na Kolubari i Solunskom frontu. Kasnije je postao poznati inžinjer svetskog glasa, a proslavio se gradnjom brojnih hidro-elektrana u Jugoslaviji, a po njegovom projektu je izgrađen i jezero na Zlatiboru.

Zahvalnica je dodeljena i Dobrili Smiljanić za njen rad i doprinos razvoju zlatiborskih sela. Dobrila Smiljanić je rođena 1935.godine u Arilju, školovala se u Beogradu, a zatim je radila u Arilju i Beogradu. Kao iskusni rukovodilac dolazi u Sirogojno u Zemljoradničku zadrugu u pogon za izradu odevnih predmeta. Njenim trudom Sirogojno je postalo svetski poznat brend, a 1981.godine je izvezeno više od 35.000 odevnih predmeta. Takođe, treba dodati da je ona možda najzaslužnija za formiranje muzeja “Staro selo u Sirogojnu”. Zbog lošeg zdravlja, zahvalnicu su primili njen sin i ćerka, a zatim je pročitano njeno pismo u kome se zahvalila na priznanju i poželela puno uspeha Zlatiborcima.

Zahvalnica je dodeljena i Milisavu R. Đeniću, istoričaru, nastavniku u osnovnoj i srednjoj školi u Čajetini. Gospodin Đenić je autor većeg broja knjiga o Zlatiboru. Zahvaljujući njegovim istraživanjima od zaborava je sačuvan veliki broj dokumenta iz istorije Zlatibora.

Na svečanoj akademiji su solistikinje grupe Balkanika, Nevena i Danica otpevale dve etno pesme, a prikazan je i film RTSa o Zlatiboru koji je emitovan u emisiji Srbija danas. Nakon dodele priznanja otvorena je izložba fotografija starog Zlatibora koje su iskorišćene u monografija “Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju”. A domaćini su za sve prisutne priredili koktel.

Program je vodila Marija Jeremić, koja je za ovu priliku nosila kreaciju Verice Planić.

Slika dana