Događaji Društvo Humanost i solidarnost Manifestacije Obrazovanje Turizam Video

Vidovdanske kulturne svečanosti 2014

Danas su u Hotelu Zlatibor Mona dodeljene zlatne Vidovdanske viteške plakete ovogodišnjim vitezovima Vidovdanskih svečanost. Članovi organizacionog odbora Vidovdanskih kulturnih svečanosti su priznanja Vidovdanski vitez dodelili najistaknutijim pojedincima (u sedam kategorija) koji su zahvaljujući svom radu, talentu, predanosti poslu i profesiji godinama unazad dali viteške doprinose oblastima kojima se bave.

vitez2014-9

Organizacioni odbor je jednoglasno doneo odluku da ovo prestižno priznanje dobiju Aleksandar Gatalica (književnost), prof.dr. Vaso Antunović (medicina), Dejan Petrović (muzika), Ljiljana Blagojević (gluma), Vladimir Dunjić (slikarstvo), Rade Ljubojević (privreda) i Dušan Savić (sport).

Prisutne je na početku pozdravio Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i predsednik organizacionog odbora Vidovdanskih kulturnih svečanosti. On se zahvalio svim laureatima što su nam učinili čast i prihvatili ovo priznanje.

– Veliko hvala svim dobitnicima priznanja koji su svojim prisustvom uveličali svečanost a svojim radom i zalaganjem dali nemerljiv doprinos našoj kulturi, medicini, privredi i sportu i na taj način zaslužili i opravdali titulu viteza koju će od danas poneti, rekao je Stamatović. On je istakao da su laureati “sigurno dostojni i kadri da predstavljaju Srbiju a ujedno i da promovišete i našu malu lokalnu zajednicu, kao što je opština Čajetina”. Stamatović je na kraju još jednom čestitao laureatima na nagradama.

Za vitez srpske književnosti je izabran Aleksandar Gatalica. Diplomirao je na katedri za Svetsku književnost 1989.godine. Na srpskoj književnoj sceni se pojavio 1993.godine i od tada je objavio 11 knjiga.

Proza Aleksandra Gatalice prevedena je na deset evropskih jezika. Poznat je i kao prevodilac (prvi put je preveo četiri antičke drame na srpski jezik – Euripidove Alkestidu, Bahantkinje i Ifigeniju u Aulidi i Sofoklovog Edipa na Kolonu), preveo je i pesničku zaostavštinu pesnika koji nisu potpunije prevođeni (Mimnermo, Solon, Sapfa). U prevodu Gatalice do sada su na pozorišnu scenu postavljene tri antičke drame. Kao muzički kritičar, pisao je kritike za dnevne listove Glas javnosti i Večernje novosti. Oženjen je i ima jedno dete.Dobitnik je nagrada Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Umberto Saba, Nagrade Udruženja dramskih umetnika, Stevan Sremac. Januara 2013. dobio je najprestižnije domaće književno priznanje – NIN-ovu nagradu za roman Veliki rat, a mesec dana kasnije i nagradu Meša Selimović za isto delo.

vitez2014-8

Za viteza srpske medicine je izabran prof. dr. Vaso Antunović. Ovaj vrsni neurohirurg i jedan od najpopularnijih srpskih lekara. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1973.godine, a zatim je spacijalizovao neurohirugiju, a doktorat je odbranio 1987.godine. Radio je u svetski poznatim neurohirurškim klinikama u San Francisku, Los Anđelesu, Njujorku, Cirihu, Londonu, Hanoveru i Lionu. Direktor  Instituta za neurohirurgiju KCS je postao 1993.godine, kao i zamenik direktora Kliničkog centra Srbije.

vitez2014-6

Objavio, kao autor i koautor, 230 publikacija i 12 knjiga, a četiri su objavljene na više jezika. Glavne teme njegovog istraživačkog rada su problemi u lečenju tumora mozga, hirurgiji perifernog nervnog sistema i neurotraumatologije.

Za viteza srpske muzike je izabran Dejan Petrović. Sin najpoznatijeg srpskog trubača, Miće Petrovića je rođen 1985.godine u selu Duboko. Dejan je, već u svojoj šestoj godini, prvi put zasvirao na pozornici, a dane detinjstva je, umesto da se igra sa vršnjacima, provodio sa ocem i njegovim orkestrom, dublje zalazeći u tajne i lepote muzike, sve dok ih nije prepoznao u sebi. Već kao dvanaestogodišnjak je imao svoj, mladi orkestar, ali kada posle četiri godine ostaje bez oca, na njegova pleća pada preveliki teret, koji nije bilo ni malo lako nositi… Ipak, nije se dao pokolebati. Čvrsto je gazio stopama svoga oca, sve dok nije morao produžiti dalje i sam izabrati svoj put.

vitez2014-7

Sa puno truda i zalaganja, naravno uz pomoć i podršku brata Darka i ostalih članova benda, Dejan, jos kao mladi trubač, osvaja prestižne nagrade i srca slušalaca gde god bi se pojavio. Uspesi su se ređali, da bi konačno, 2006.godine, na takmičenju u Guči ponovio i nadmašio uspeh svog oca, osvojivši “Majstorsko pismo”, najprestižniju nagradu na ovom takmičenju. Tako je dvadesetogodišnjak iz Dubokog ušao u istoriju sabora kao najmlađi Majstor trube i umetnik sa potencijalom da na isti način osvoji čitav svet. Oduvek je voleo da se “igra” sa muzikom.

Za viteza srpske glume je izabrana Ljiljana Blagojević. Ova poznata glumica je u pozorištu odigrala više od pedeset uloga, a najpoznatije su: ”Lekcija” – Jonesko, ”Žak ili pokornost” – Jonesko, ”Galeb” – Čehov, ”Đeneral Milan Nedić” – Siniša Kovačević, ”Zlostavljanje” – Andrić, ”Virus” – Siniša Kovačević, ”Ljubinko i Desanka” – Aca Popović, ”Janez” – Siniša Kovačević,… Gospođa Blagojević je za svoju glumu nagrađena nagradama: Carica Teodora, Zlatna mimoza na festivalu u Herceg Novom, Zlatna klapa na festivalu u Nišu, Nagrada Politike, Zlatna maslina na Internacionalnom festivalu u Baru, nagrada na ”Ljubišinim danima”, Nagrada ”Joakim Vujić””, Arena na filmskom festivalu u Novom Sadu, nagrada na Festiću, Zlatni beočug za doprinos u kulturi, Oskar popularnosti, Velika povelja u Nišu.

vitey2014-5

Dobila je 2012. nagradu Žanka Stokić, kao i nagradu „Sergej Bondarčuk“ za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji.

Za viteza srpskog slikarstva je izabran Vladimir Dunjić. Rođen je 1957.godine u Čačku, a diplomirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu, u klasi profesora Mladena Srbinovića. Ovaj beogradski slikar prvi je laureat nagrade za likovnu umetnost ”Momo Kapor” koja mu je dodeljena ”za trodecenijski rad kojim se potvrdio kao autentični umetnik u savremenom srpskom slikarstvu”.

U životu se bavio raznim poslovima da bi preživeo, a tek u poslednjih desetak godina se izborio da bude slobodan umetnik i kaže da tek posle višegodišnjeg ”službovanja” u raznim firmama na pravi način ceni svoju umetničku slobodu. Smatra da umetnost ne može biti dobra ako je stvarana za uski krug specijalista, ako je hermetična i nekomunikativna.

vitez2014-3

Za viteza srpske privrede je proglašen Rade Ljubojević, osnivač i vlasnik Sirogojno company. Rođen je 1950. god u Sirogojnu i svoju karijeru je započeo kao komercijalista u firmi Inex Zlatiborka Sirogojno koja je 70-tih i 80-tih godina prošlog veka bila uspešan proizvođač i izvoznik ručno rađenih odevnih predmeta od vune.

Značajna iskustva stečena kroz dugogodišnju saradnju sa inostranim partnerima obogatio je kao direktor Jugoexporta u Užicu, a zatim i kao direktor prestavništva ove firme u Frankfurtu u Nemačkoj. Po povratku u Srbiju težio je da praktično primeni ste čena iskustva i znanja o funkcionisanju jedne moderne, uspešne i društveno odgovorne kompanije. Danas, 20 godina kasnije, prateći viziju svog vlasnika Sirogojno Company je firma orijentisana ka konstatnom razvoju i unapređenju svojih tehnoloških i ljudskih resursa. Pored velikog doprinosa privrednom razvoju regiona u kome posluje Sirogojno Company inicira i podržava brojna kulturna dešavanja obogaćujući tako kulturnu ponudu i turističku aktivnost zlatiborskog regiona. U okviru firme 2008.godine otvoren je Muzej zlatiborskih pletilja koji je do sada videlo više hiljada posetilaca iz zemlje i inostranstva.

vitez2014-2

Kroz angažman u brojnim organizacijama i udruženjima na nacionalnom i svetskom nivou Rade Ljubojević teži unapređenju gajenja i prerade voća u Srbiji i promociji srpskog voća kao značajnog izvoznog proizvoda. Od 2004. do 2008. godine bio je predsednik Svetskog udruženja proizvođača i prerađivača maline. Od 2010. do juna 2011.godine bio je član Upravnog odbora Srpske asocijacije menađera, a 2013.godine je dobio prestižno priznanje Preduzetnik godine.

Za viteza srpskog sporta je proglašen Dušan “Dule” Savić, proslavljeni fudbaler Crvene Zvezde. Dule Savić je rođen 1.juna, 1955.godine u Ubu. Fudbal je počeo da igra u lokalnom klubu Jedinstvu iz Uba. U Crvenu Zvezdu je stigao 21. marta 1972. godine, a dve godine kasnije, 1974, postaje prvotimac Crvene zvezde. U 19. godini debituje za tadašnju jugoslovensku reprezentaciju. Odigrao je preko 400 zvaničnih utakmica za Crvenu zvezdu. Posle toga proveo je šest sezona u francuskoj Prvoj ligi: dve u FK Lil (Lille OSC) i četiri u FK Kan (AS Cannes). Šest meseci igrao je i u španskoj Prvoj ligi za Sporting iz Hihona (Sporting de Gijón).

vitey2014-4

Ono što ovog igrača izdvaja od ostalih je činjenica da je stekao ogromnu popularnost među navijačima koji ga i dan danas poštuju i vole.

Program su vodili Dragan Vujić Vujke i Tijana Marković, a tradicionalne narodne pesme je pevala Danica Krstić.

A na kraju ceremonije smo porazgovarali sa laureatima i organizatorima i evo šta su oni rekli:

Ljiljana Blagojević – Vitez srpskog filma

Rade Ljubojević – Sirogojno company – Vitez srpske privrede

Prof. dr. Vaso Antunović – Vitez srpske medicine

Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina


 

Dodajte komentar

Click here to post a comment

Slika dana

Rubrike

Arhiva

%d bloggers like this: