fbpx
Istorija Kultura

110 godina od rusko – japanskog rata

Ekspanzija Rusije na Dalekom istoku s jedne strane i Japana s druge strane je vodila direktno u sukob. Japan je krajem XIX veka postao regionalna sila dok se carska Rusija ubrzano širila na Daleki istok.

Iako Rusija nije želela rat, njena ekspanzionistička politika je imala za posledicu sukob sa Japanom. Rusija je krajem XIX veka proširila uticaj na Kinu. Prvo je ugovorena koncesija za gradnju Kineske istočne železnice kojom je Sibir preko Mandžurije povezan sa Vladivostokom, a zatim je Rusijia uzela i luku Port Artur na Žutom moru.

rusko-japanski-rat3

Velika Britanija i SAD nisu sa odobravanjem gledali na širenje Rusije na Dalekom istoku, pa su pomogle opremanje i naoružavanje Japana. Početkom XX veka u više navrata su vlade Rusije i Japana pregovarale o podelama interesnih sfera u Kini, ali dogovor nije postignut.

Diplomatski odnosi između dve države su prekinuti 6.februara 1904.godine, a dva dana kasnije u noći između 8. i 9.februara japanska mornarica i vojska su napale Port Artur. Na početku rata Rusija je na Dalekom istoku imala vojsku od oko sto hiljada vojnika sa 148 topova. Ove trupe je podržala i Tihookeanska flota sa 7 bojnih brodova, 4 okopna krstaša, 7 krstarica, 24 razarača, 10 torpiljarki, 7 topovnjača i 2 minopolagača. Japan je za rat pripremio vojsku od oko 300.000 ljudi sa 893 artiljerijska oruđa. Japanska ratna mornarica je imala 6 bojnih brodova, 8 oklopnih krstaša, 12 krstarica i 45 razarača i torpiljarki.

Japanska mornarica je u noći 8.februara izvela napad na Port Artur. Japanski razarači su izveli torpedni napad u kome su dva ruska bojna broda i krstarica pogođeni na sidrištu. U zoru je cela japanska flota napala ruske brodove, ali bez gubitaka. Kako bi se omogućio nesmetan transport trupa iz Japana u Koreju, japanska mornarica je blokirala Port Artur. Kako bi ulaz u luku bio zaprečen potapani su teretni brodovi nakrcani kamenjem i zemljom, a postavljena su i široka minska polja.

Prvog dana rata japanska mornarica je uspela da zauzme luku Čempulo odakle su trupe dan kasnije zauzele Seul. Japanska 1.armija je do kraja aprila završila prikupljanje u Koreji i prešla u napad na reci Jalu. Ruska zaštitnica se organizovano povukla. 

rusko-japanski-rat2

Flote su se 13.aprila sukobile pred samom lukom, ruski krstaš Bajan je pokrivao povlačenje razarača, kada je japanska flota pokušala da ga odseče. Admiral Makarov je isplovio kako bi pružio podršku svojim brodovima. Boj je završen bez pobednika posle kraćeg artiljerijskog dvoboja. Pri povratku na sidrište bojni brod Petropavlovsk je naleteo na japansku minu, kao i bojni brod Pobeda. Admiral Makarov je potonuo zajedno sa svojim brodom, dok je bojni brod Pobeda iako oštećen stigao do luke.

Početkom maja japanska 2.armija se iskrcala severno od Port Artura, kako bi se ova luka opkolila i sa kopna. Mine su bile kobne i za japanske bojne brodove Hatsuse i Jashima koji su potonuli 15.maja. Istog dana japanska vojska je uspela da odseče Port Artur. Napredovanje japanskih trupa ka luci je bilo sporo, ali već krajem juna opsadna artiljerija je mogla da gađa i bodove u luci. 

Kako bi se izbeglo uništenje flote, car Nikolaj II je naredio da se flota probije ka Vladivostoku. Svi raspoloživi brodovi su isplovili 10.avgusta. Japanska flota je u Žutom moru čekala.

Oko 11:30 japanski osmatrači su primetili ruske brodove. Sat vremena kasnije japanski brodovi otvaraju vatru sa oko 14.000 metara. Ruski brodovi su uzvratili sa oko 10.000 metara. Admiral Togo je pokušao da preseče put ruske eskadre (križanje T), ali su Rusi izbegli zamku. Borbeni kontakt je prekinut oko 14 časova, a japanska flota je prešla u gonjenje. Kako su japanski brodovi bili brži za oko 3 čvora, oni su malo pre 17 časova sustigli ruske brodove. Japanski brodovi su koncentrisali vatru na bojne brodove Cesarevič i Peresvet, dok su ruski brodovi tukli bojni brod Mikasa (zastavni brod admirala Togoa). Duže od jednog sata su flote plovile paralelnim kursom. Bojni brod Mikasa je pretrpeo teška oštećenja, ali je u isto vreme bojni brod Cesarevič je skrenuo ulevo zbog problema sa kormilom. Rusko borbeni poredak je narušen a brodovi su pokušali da zaštite Cesareviča. Ovo je olakšalo gađanje japanskim brodovima. Bojni brod Retvizan je spasao rusku eskadru. Ovaj brod je zaplovio direktno ka japanskim brodovima privukavši svu japansku vatru na sebe. Kako je borbeni poredak razbijen većina brodova se samostalno povukla ka Port Arturu. Japanska flota se takođe povukla pošto je skoro ostala bez municije. Bojni brod Cesarevič se nije vratio u Port Artur već je interniran u luci Čing-Tau zajedno sa tri razarača.

Kako bi se pojačala tihookeanska eskadra doneta je odluka da u Port Artur upute brodovi Baltičke flote. Svi raspoloživi brodovi 2.tihookeanske eskadre su isplovili sredinom oktobra. Ova eskadra je raspolagala sa 8 bojnih brodova (5 novih i 3 stara), 3 obalske oklopnjače, 3 oklopna krstaša, 6 krstarica i 9 razarača, zajedno sa pratećim brodovima. Ova flota je prešla više od 18.000 nautičkih milja preplovivši Baltik, Severno more, Atlantik, Indijski okean, Južno i Istočno kinesko more.

Dok je flota bila na putu u Rusiji je izbila revolucija, a u januaru su Japanci zauzeli i luku Port Artur. Ruska flota je sada dobila zadatak da se probije do Vladivostoka. U februaru je ruska armija u Mandžuriji pretrpela težak poraz kod Mukdena što je dodatno otežalo situaciju.

rusko-japanski-rat1

Ruska flota je u noći 26/27.maja 1905.godine stigla do moreuza Korejska vrata kako bi ušla u Japansko more. Flote su se sukobile u blizini ostrva Cušima. Ruska eskadra je plovila u tri grupe. Admiral Togo je u boj krenuo sa 6 bojnih brodova i 6 oklopnih krstaša, i većim brojem krstarica i razarača.

Sutradan su se flote sukobile. Rusi su prvi otvorili vatru u 14 časova sa daljine od oko 9.000 metara. Admiral Togo je i ovoj bitci pokušao da preseče kurs ruskoj eskadri i da izvede križajuće “T”. Admiral Rožestvenski je promenio kurs tako da su flote uskoro plovile paralelnim kursevima. Japanci su imajući brže brodove i dalje pokušavali da preseku kurs, dok su ruski brodovi to sprečavali skretajući udesno. Posle oko pola časa komandni brod druge divizije Osljuba je pogođen i napušta borbeni poredak. Oko 15 časova Osljuba je potonuo. U to vreme je pogođen i admiralski brod Rožestvenskog Suvorov, a sam admiral je ranjen. Nešto kasnije je potopljen i  brod Aleksandar III, a oko 19 časova i Borodino. Kako je potom pao mrak, admiral Togo je povukao glavninu u luke, ali su razarači dobili zadatak da unište rusku flotu. Razarači su uspeli da potope bojni brod Navarin i dva transportna broda.

U zoru 28.maja bitka se nastavila. Japanski brodovi su napali ostatke ruske flote, a u 10:30 admiral Nebogatov je naredio prekid vatre i predaju. Ruska flota je izgubila 6 bojnih brodova, 1 oklopnjaču, 3 oklopna krstaša, 3 krstarice, 5 razrača i 3 transportna broda. Japanci su zaplenili 2 bojna broda, 2 obalske oklopnjače i jedan razarač.

Posle ovog poraza Rusija je pristala da pregovara o miru. Pregovore je vodio američki predsednik Teodor Ruzvelt, koji je zbog toga dobio Nobelovu nagradu za mir. Sporazum je zaključen u Portsmutu krajem 1905.godine. Japan je dobio Koreju, polovinu ostrva Sahalin. Rusija je morala da napusti Mandžuriju i Port Artur.

 

Dodajte komentar

Click here to post a comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Slika dana