Na današnji dan pre 50 godina, u Dalasu ubijen je predsednik SAD, Džon Kenedi. On je bio 35 predsednik SAD. Džon Ficdžerald Kenedi je rođen 29.maja 1917.godine. Mladi Kenedi je tridesetih godina XX veka završio Harvard. Tokom drugog svetskog rata je služio u mornarici SAD kao kapetan torpednog čamca. U akciji 2.avgusta 1943.godine on je ranjen, a za dela u borbi je dobio Mornaričku medalju. Posle rata se kandidovao za kongresmena i 2946.godine je postao zastupnik Masačusetsa u Kongresu. Na izborima održanim 1952.godine Kenedi se kandidovao za senatora. Narednih nekoliko godina Kenedi se posvetio zakonodavnom radu i pisanju. Za knjigu “Profili hrabrosti” (Profiles in Courage) 1957.godine je dobio Pulicerovu nagradu za biografiju. Sledeće godine Kenedi je ponovo izabran u Senat.
Nepunih godinu dana kasnije, u januaru 1960.godine Kenedi je objavio kandidaturu za predsednika SAD. On je za svog potpredsednika izabrao Lindona Džonsona. Na ovim predsedničkim izborima republikanci su nominovali Ričarda Niksona. Kampanja je bila intezivna, a glasanje neodlučno sve do samog kraja. U kampanji, kandidati su prvi put učestvovali u televizijskj debati. Prema prvim anketama Kenedi je vodio sa 49.7% prema 49.5%. No, u elektorskim glasovima Kenedi je bio ubedljiviji, on je osvojio 303 elektorska glasa, dok je Niksonu pripalo 219. Tako je Džon Kenedi postao najmlađi predsednik SAD.
Na samom početku mandata CIA je pokušala da uz pomoć antikastrovskih emigranata obori Kastra. Zatim je 1962.godine usledila nova kriza oko Kube, ovog puta zbog raketnih baza koje je SSSR gradio na ostrvu. Kenedi je uspeo da obuzda jastrebove u svojoj administraciji i da pomorskom blokadom natera SSSR na popuštanje. Kriza je rešena neposrednim sporazumom između Kenedija i Nikite Hruščova, čime počinje življa komunikacija između SAD i SSSR. Ova politika je za rezultat imala sklapanja Moskovskog sporazuma o zabrani nuklearnih testova u leto iste godine.
Na unutrašnjem planu Kenedi je Kongresu predložio plan za stvarno i potpuno sprovođenje u život građanske ravnopravnosti za crnce. Ovo je bio najrevolucionarniji korak u SAD još od vremena Abrahama Linkolna.
Džon Kenedi se pripremao da se kandiduje za drugi mandat kada je 22.novembra 2013.godine u ulici Brestova, u Dalasu ubijen. Zvanično. Kenedija je ubio Harvi Li Osvald. On je sa 6.sprata zgrade ispalio tri hica. Dva metka su pogodila predsednika u glavu i vrat. Džon Kenedi je preminuo u obližnjoj bolnici pola sata kasnije.
Svi aspekti ovog atentata do danas nisu rasvetljeni, a sam atentator je ubijen dva dana posle Kenedija.
Kenedevom smrću završena je idealistički period u razvoju SAD. Posle Lindona Džonsona na vlast je došao Ričard Nikson. SAD su krenule u opštu akciju u Vijetnamu. Na unutrašnjem planu američko društvo je polarizovano. Pitanje prava afro-amerikanaca i amričkog učešća u Vijetnamu je predstavljalo traumatičan period.
Kenedi je bio oženjen Žaklinom Buvije, sa kojom je imao četvoro dece. Dvoje dece nije doživelo prvi rođendan, Arabela (1956) i Patrik (1963). Sin Džon je bio poznat advokat i izdavač, a nastradao je u avionskoj nesreći 1999.godine. Ćerka Karolina diplomata i pravnik je jedino od Kendijeve dece i danas živa.
Dodajte komentar