Kultura Vremeplov

Osamdeset godina od paljenja Rajhstaga

468px-Reichstagsbrand

Kad je Hitler imenovan za kancelara, niko nije mogao da predvidi šta će se dalje događati. Verovalo se da će se nacistička vlast srušiti pod teretom nagomilanih problema i da će im popularnost brzo pasti. Istovremeno, sada zamenik kancelara, fon Papen je verovao da će uz pomoć predsednika Hindenburga lako upravljati nacistima. U vladi su bili još baron Konstantin von Neurath (spoljni poslovi), general Werner von Blomberg (obrana), Alfred Hugenberg (privrede, poljoprivrede i ishrane), i Franz Seldte iz organizacije Stahlhelm (ministar rada). Nacisti su imali samo dva ministra, Wilhelm Frick bio je savezni ministar za unutrašnje poslove, a Hermann Göring savezni ministar bez portfelja (i ministar unutrašnjih poslova Pruske).

Načelnik komande kopnene vojske general Kurt fon Hamerstajn (Kurt von Hammerstein-Equord) je 3.februara 1933.godine priredio večeru za vojni vrh Nemačke, a počasni gost je bio novopečeni kancelar, Adolf Hitler. Pošto su gosti završili sa jelom, Hitler je održao govor u kome je objasnio ciljeve svoje politike.

Osnovni cilj nove politike je obnova nemačke moći. A da bi se to izvelo, novi kancelar je planirao da se obračuna sa komunizmom, pacifizmom i demokratijom. Za Hitlera je najvažnija državna institucija vojska, ona je ujediniteljski faktor društva. Hitler je uveravao generale da se vojska neće spojiti sa SA odredima. Unutrašnju borbu protiv komunista će naravno voditi nacisti i nema potrebe da se u to meša vojska. Što se ekonomije tiče, plan je bio jednostavan, Nemačka mora stvoriti svoj životni prostor na istoku. Hitler je oficire upozorio, da se naoružavanje u prvoj fazi mora izvesti u najstrožoj tajnosti, jer: „da Francuska ima jakog vođu, naoružavanje Nemačke bi smatrala za provokaciju i odmah bi izvela preventivni napad.“ Oficiri su bili zadovoljni onim što su čuli. Nemačka će se naoružati, a oni će zadržati svoje položaje, a verovatno će i napredovati. Te noći je bilo jasno da se nemački oficiri neće suprotstaviti Hitleru u osvajanju vlasti.

Na sednici vlade koja je održana 8.februara Hitler je govorio o petogodišnjem planu obnove nemačke vojske. Ministarstvo odbrane je još u oktobru 1928.godine usvojilo četvorogodišnji plan razvoja vojske, kojim je predviđena vojska od 300.000 vojnika (21 divizija). No, plan nije mogao da bude ispunjen zbog loše ekonomske situacije.

Pošto je obezbedio neutralnost vojske, Hitler je zahtevao nove izbore. Predsednik Hindenburg je izbore zakazao za 5.mart 1933.godine. Kampanja je bila u punom jeku kada je u noći između 27 – 28.februara zapaljena zgrada Rajhstaga. Berlinska policija je u zgradi uhapsila holandskog komunistu, Marinusa van der Lubbea.

Hitler je paljenje Rajhstaga iskoristio u svoju korist. Ubedio je predsednika da se radi o velikoj komunističkoj zaveri, kako bi se proglasilo vanredno stanje po članu 48. Ustava. Ovaj član je davao široka ovlašćenja vlasti u slučaju da su javni mir i red (die öffentliche Sicherheit und Ordnung) poremećeni i ugroženi, predsednik može preuzeti mere kako bi se povratili mir i red, ako treba čak i uz pomoć oružanih snaga. Član je davao mogućnost da se prava građana delimično ili potpuno suspenduju. Sa ovakvim ovlašćenjima Hitler i Göring su dobili apsolutnu vlast. Samo je trebalo uhapsiti dovoljno ljudi kako bi se obezbedila apsolutna većina.

Prvi su se na udaru našli članovi Komunističke partije, a zatim i članovi Socijademokratske partije. Iste noći je samo u Berlinu uhapšeno više od 4.500 ljudi, a u celoj Prusiji je uhapšeno više od 5.000 a u Rajnskoj oblasti oko 2.000. Nepunih mesec dana nakon paljenja Rajhstaga je formiran i prvi koncentracioni logor u Nemačkoj, Dahau u kome je do kraja 1933.godine zatočeno više od 27.000 ljudi.

75102

Na izborima stvari se nisu odvijale prema planu, i pored svih zloupotreba, osvojeno je samo 43,9 % svih glasova i 288 mandata. Socijaldemokrate su i pored suženog prostora uspeli da ostanu druga stranka u Rajhstagu sa 19,15 glasova i 125 mandata, a treći su bili komunisti sa 12,3% i 81 mandatom. Partija centra je dobila 73 mandata, desničarska organizacija Kampffront Schwarz-Weiß-Rot 52, dok su ostale stranke zajedno imale 36 mandata. Komunistički poslanici su eliminisani tako što su “pozvani da ne koriste mandate” čime je Hitler konačno zadobio većinu u Rajhstagu. Položaj nacista je učvršćen toliko da je 24.marta Rajhstag izglasao Zakon o ovlaštenju (Ermächtigungsgesetz). Zakonom je kancelar mogao sam da izradi bilo koji zakon, a vlada se nije morala držati ustava u sprovođenju politike, i nije odgovarala Rajhstagu. Hitler je uveravao javnost da datu mu moć neće zlouptrebljavati.

Hitler je 1.aprila proglasio bojkot jevrejskih radnji. SA jurišnici su širom Nemačke na jevrejskim radnjama ispisivali poruke „Juda verrecke” (smrt jevrejima). Dok se javnost bavila Jevrejima, Hitler je već 7.aprila dekretom raspustio sve državne skupštine, a umesto njih vlast su preuzeli rajhslajteri (Reichstatthalter) koje je imenovao on sam. Zatim je 21.aprila doneta odluka o raspuštanju sindikata. Imovina sindikata i radničke banke je zaplenjena, a sindikalne vođe su uhapšene. Pet dana kasnije upravljanje sindikata je preuzela država, a zatim je formiran front rada (Deutsche Arbeitsfront).

Posle komunista i sindikata nacisti su se obračunali i sa ostalim političkim strankama. Jedna za drugom stranke su se gasile, a 7.jula je zabranjena i Socijaldemokratska partija. Od tog trenutka u Nemačkoj je postojala samo NSDAP.

Što se oružanih snaga tiče, 4.aprila je formiran tajni savet za odbranu (Reichsverteidigungsrat) koji je trebalo da koordinira finansijske, ekonomske i političke aktivnosti razvoja oružanih snaga. Odlukom vlade, 22.maja su imenovani predsednik (kancelar Hitler) i članovi saveta, ministri odbrane, spoljnih poslova, avijacije, unutrašnjih poslova, propagande, finansija i ekonomije, kao i komandanti kopnene vojske i ratne mornarice.

Vojno zakonodavstvo je takođe promenjeno. Za početak je (12.maj 1933.godine) usvojen zakon o vojnom pravosuđu (reaktiviran je vojno-kazneni zakonik iz 1898.godine), a 20.jula je dopunom zakona o odbrani omogućeno korišćenje vojske u unutrašnjem poretku. Hitler je 12.jula formirao terenske sportske škole, koje su u stvari bile prikriveni centri za obuku.

Paralelno sa vojnim priprema Hitler je vodio borbu i na diplomatskom planu. Zemlja nije imala saveznika, a susedi su bili prilično podozrivi. U Ženevi je 1.februara 1932.godine počela konferencija o razoružanju u svetu (Conference for the Reduction and Limitation of Armament). Hitler je odlučio da iskoristi konferenciju o razoružanju za svoju „mirnodopsku politiku“. Predsednik SAD Ruzvelt je 16.maja 1933.godine predložio zabranu ofanzivnog oružja (tenkovi, teška artiljerija i bombarderska avijacija). Hitler je ovo iskoristio i već sledećeg dana 17.maja je u Rajhstagu održao govor kojim je prihvatio američku inicijativu. No, Hitler je u govoru zatražio ravnopravnost za Nemačku. Ovo je preokrenulo javno mnjenje, jer ako je Nemačka za mir, onda sigurno neće biti rata. Francuska je zatražila od SAD i Velike Britanije da se uključe u sistem kolektivne bezbednosti, ako ona smanji svoj arsenal. No, dogovor nije postignut, a uz to Francuska je zahtevala tzv. probni period, kako bi se testirala miroljubivost Nemačke. Na ovo je Hitler odgovorio 14.oktobra 1933.godine povlačenjem nemačke delegaciju sa konferencije i iz Društva naroda. Zatim je raspušten Rajhstag, a izbori su zakazani za 12.novembar. Za isti dan je zakazan i referendum o izlasku Nemačke iz Društva naroda. Rezultati su bili očekivani, pošto je na izborima učestvovala samo jedna stranka, NSDAP je osvojla 39.655.224 glasa (92 %) i svih 616 mandata. Na izborima je bio i veliki broj nevažećih listića, čak 3.398.249 (7.9%). Hilterovu odluku o napuštanju Društva naroda podržalo čak 95% glasača.

Do kraja 1933.godine Hitler je koristeći se Zakonom o ovlašćenju priveo kraju razbijanje Vajmarske republike. No, Hitler je morao da otkloni još dve pretnje, pre no što zadobije apsolutnu vlast. Jednu pretnju je predstavljao predsednik Hindenburg, koji je još uvek formalno mogao da smeni Hitlera, podržan vojskom. Drugu, znatno opasniju pretnju je predstavljala nezavisnost Ernsta Rema i njegovih SA odreda.

Sama zgrada Rajhstaga je obnovljena tek posle ujedinjenja Nemačke, a poslanici su prvo zasedanje u obnovljenoj zgradi održali 19.aprila 1999.godine. Na konkursu za rekonstrukciju zgrade je pobedio projekat Normana Fostera. Prilikom rekonstrukcije zgrade su zadržani i grafiti koje su ispisali sovjetski vojnici 1945.godine priliko oslobađanja Berlina. Danas je zgrada Rajhstaga jedan od najposećenijih objekata u Nemačkoj.

Dodajte komentar

Click here to post a comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Kalendar

November 2024
M T W T F S S
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930