Ako imamo u vidu kakva je vojna, ekonomska, politička, meka moć personifikovana u Sjedninjenim američkim državama, ne čudi planetarno interesovanje za predsedničke izbore koji se u SAD-u uskoro održavaju. Nakon 8 godina vladavine Baraka Obame i njegove administracije, u ovalni kabinet Bele kuće useliće se novi predsednik ili predsednica. Nakon unutarpartijskih izbora, nominacije, automatski i kanidaturu, osvojili su Donald Tramp iz Republikanske partije, odnosno Hilari Klinton ispred Demokrata.
Američki izborni sistem
Predsednik je dominatna figura u političkom sistemu SAD-a, što nikako ne znači da ima apsolutnu vlast na raspolaganju. Očevi nacije, kao tvorci ustava SAD-a iz 1789. godine, predvideli su princip horizontalne podele vlasti (check and balance). U teoriji, ovaj princip je trebalo da uspostavi međusobnu kontrolu i ravnotežu između tri grane vlasti (Izvršne – Predsednik; Zakonodavne – Kongres; Sudske -Vrhovni sud). Međutim, u praksi bi oštra podela vlasti dovela do zastoja i cepanja države, te je sam ustav predvideo i dozvolio niz odstupanja od oštre podele vlasti. Uz to, ako imamo u vidu da je ustav donet pre više od 200 godina, da je u originalu bio vrlo kratak (samo 7 članova), amandmani i slobodno tumačenje ustava rezultiralo je modifikacijom odnosa tri grane vlasti u korist egzekutive, odnosno predsednika.
Predsednik SAD-a bira se na posrednim izborima u Elektorskom koledžu, na mandatni period od 4 godine, sa mogućnošću jednog reizbora. Svaka savezna država broji onoliko elektora koliko ima predstavnika u Kongresu i taj broj je direktno proporcionalan broju stanovnika.
Tako Aljaska, iako teritorijalno velika ali razruđena u smislu stanovništva ima 3 elektora, dok sa druge strane Kalifornija ima više od 50 predstavnika. Elektorski koledž ukupno broji 538 elektora koji će biti neposredno birani 8. novembra 2016. godine. Nakon utvrđivanja rezultata, prvog ponedeljka posle druge srede u decembru saziva se Elektorski koledž i biraju se predsednik i potpredsednik SAD-a. Svoju odluku koledž upućuje Kongresu, gde se 6. januara obavlja verifikacija, a 20. januara inauguracija predsednika.
Ovakav način izbora izaziva kontroverze jer može da dovede do određenih anomalija Naime, moguće je da kandidat sa većim brojem glsova stanovnika ne postane predsednik (Džordž Buš je pobedio Al Gora 2000. godine, uprkos tome što je imao manji broj glasova građana. U Elektorskom koledžu više glasova je imao Buš).
Kandidati
Donald Tramp je relativno lako i bez većih problema osvojio nominaciju svoje partije. Sa druge strane, Hilari je imala koliko toliko dostojnog protivnika oličenog u liku Bernija Sandersa. Uprkos tome što dolazi kao guverner relativno male države Vermont (svega 600.000 stanovnika) i što nije mogao da računa na resurse kakvim raspolaže g-đa Klinton, Sanders je uspeo da svoju ideju predstavi i učini privlačnom za veliki broj, mahom mladih Amerikanaca. To ipak nije bilo dovoljno da se pobedi iskustvo, ambicija i ponajviše infrastruktura koja stoji iza Hilari Klinton.
Opšta je ocena da ponuda kandidata nikada nije bila ovako oskudna. Tome u prilog govori i anketa nedavno sprovedena među mladim Amerikancima, gde je 23% ispitanika, između ova dva kadidata, izabralo treću opciju “udar meteora”.
Kampanja se uglavnom svodi na diskreditovanje protivkandidata, bez trošenja energije na iznalaženje konkretnih rešenja za nagomilane probleme. Rečima Frenka Luca, pobediće onaj kandidat koji uspe da zadrži fokus na svom protivniku. Ruku na srce, kada imate dva kadidata koji imaju 70 ili više godina, a pri tome su ceo život u politici i biznisu, dobijate nepresušni izvor afera, kontroverzi, intriga i prljavog veša. Ali kandidati, na žalost, daju biračima upravo ono što žele da vide-šou program.
Na dan treće debate u Las Vegasu, najveća polemika se vodila oko toga da li će se kandidati rukovati. I što je poražavajuće – nisu. Same debate su bile kao i kampanja. Impresivan je stepen koncentracije potreban da bi se sagovornik zasipao uvredama 2 sata u kontinuitetu, tri puta u svega nekoliko nedelja. Ankete su komotnu prednost davale Hilari Klinton. Međutim, ponovno otvaranje istrage FBI-a oko spornih mejlova g-đe Klinton, omogućile su Trampu da se vrati u trku i ponovo postane konkurentan. Najnovija istraživanja govore da je razlika između ovih kandidata svega 1%. Naravno, ankete su pre sega informativnog karaktera. Šta je realno a šta ne, saznaćemo nakon zatvaranja birališta.
U našoj javnosti je aktuelna polemika o eventulanim posledicama koje će izbor jednog ili drugog kandidati imati na Srbiju. Čak je i u jednom domaćem nedeljniku izašao intervju sa Donaldom Trampom u kom se on izvinjava Srbiji i Srbima. Iako je isti brzinom svetlosti demantovan od strane Trampovog izbornog štaba, to je ipak bilo dovoljno da u Srbiji pokupi veliki broj simpatija. Činjenice su, međutim, takve da Tramp izvesno ne zna ni gde je Srbija. To nije ništa lično, jednostavno nismo u njihovoj interesnoj zoni. Verovatno ni g-đa Klinton ne bi znala gde je Srbija da nije minulog rada supruga Bila, čiji tragovi skoro tromesečnog „milosrđa“ na ovim prostorima još uvek „smrde nečovještvom“.
Izbor između Demokrata i Republikanaca se svodi uglavnom na unutrašnja politička pitanja, kao što su visina poreza, veća ili manja socijalna davanja, ekologija…
Interesi SAD-a u kontekstu spoljne politike ustrojeni su i definisani mnogo godina unapred, i ti ciljevi se neće tek tako menjati.
Milan Koružić
Dodajte komentar