Politika Vesti

Nova izborna pravila

Poslednjih desetak dana se dosta govori o promenama izbornog zakonodavstva. Poslanici Srpske napredne stranke su 21.januara preložili da se izborni cenzus za lokalne i parlamentarne izbore smanji sa 5% na 3% na parlamentarnim i lokalnim izborima. Naprednjaci su predložili i da Izborna komisija odlučuje da li će izborna lista imati status manjinske liste i tu je dodato da izborna lista mora dostaviti i potvrdu nacionalnog saveta nacionalne manjine. Poslanica DSa Gordana Čomić je 27.januara predložila da se poveća zastupljenst žena na listama na 40% što znači da na svakih deset kandidata četiri moraju biti žene. I na kraju 30.januara poslanici Branka Stamenković, Vojin Biljić i Saša Radulović su dali predlog da se izborni cenzus menja u zavisnosti da li je u pitanju koalicija ili samostalan nastup. Ovim predlogom se predviđa da pojedinačna stranka mora imati 3% glasova da bi prešla cenzus, koalicija dve stranke 6%, za tri stranke 10%, za četiri 15%, za pet 20%, za koaliciju više od pet partija predlogom je predviđen cenzus od 25%. Ova izmena ukoliko je poslanici usvoje ne bi bila primenjivana na predstojećim izborima već od juna 2020.godine. Vlada Srbije je takođe pripremila predlog izmena zakona o lokalnim izborima o kome je već pisano.

Iako postoji praksa da se izborno zakonodavstvo ne menja godinu dana pre izbora, u Srbiji će se po svemu sudeći izborni zakoni promeniti dva meseca pre izbora. Najvažnija izmena se svako tiče cenzusa čime bi trebalo da šansu dobiju pokreti koji su do sada teško mogli da pređu izborni prag. Na parlamentarnim izborima ova izmena znači da pri izlaznosti od oko 50% izborna lista bi trebalo da osvoji oko 100.000 glasova za ulazak u parlament.

Ako bi posmatrali predsedničke izbore održane 2017.godine po postojećim pravilima SNS bi osvojila 160 mandata, lista Saše Jankovića bi imala 47 mandata, Vuk Jeremić 16 mandata, Beli Preletačević 27 mandata dok bi preostalih sedam lista ostalo ispod cenzusa. No ukoliko bi cenzus bio tri posto cenzus bi prošla i Srpska radikalna stranka koja bi dobila 12 mandata, a ostale stranke bi te mandate izgubile. Ako se pogledaju parlamentarni izbori iz 2014.godine cenzus nisu prošle DSS, LDP i Dveri a ukoliko bi cenzus bio 3% SNS bi osvojila 139 mandata, SPS 39, DSS bi prošla cenzus sa 12 mandata, dok bi LDP imao 9, Ujedinjeni regioni bi imali 8, Demokratska stranka bi imala 17, SDS bi imala 16 mandata a Dveri 9 mandata.

Posebno će biti interesantna situacija kada su u pitanju lokalni izbori. Tako bi prema rezultatima izbora iz 2016.godine vladajuća koalicija dobila 19 mandata umesto 21, SNS bi zadržao 7, kao i GG Zlatiborski pogled, dok bi u skupštinu po jednog odbornika imali SPS i koalicija DS, SDS i LDP. Slična situacija bi bila i kada su u pitanju izbori održani 2012.godine kada bi u lokalni parlament jednog odbornika dobio i PUPS dok bi SPS izgubio jednog odbornika.

Pored smanjenja cenzusa u poslednje vreme se govori i o potrebi da se broj potpisa za podnošenje izborne liste smanji sa 10.000 na 5.000. Glavni argument za ovaj zahtev je činjenica da male političke stranke sa slabom stranačkom infrastrukturom teško mogu prikupiti 10.000 potpisa.

Slična situacija važi kada su u pitanju lokalni izbori, gde je za kandidaturu potrebno prikupiti 30 potpisa za svakog kandidata na izbornoj listi, kada su u pitanju lokalne samouprave s više od 20.000 stanovnika. Tako da recimo izborna lista za grad Užice bi trebalo da prikupi više od 2.000 potpisa… Što se tiče opština koje imaju manje od 20.000 stanovnika potrebno je prikupiti 200 potpisa. Ovo u teoriji nije veliki broj ali u razuđenim brdsko planinskim opštinama prikupaljanje potpisa može biti veoma teško.

O predlogu izmene što se tiče statusa manjinske liste se relativno malo govorilo, ali moglo bi se reći da je ovaj predlog diskriminatorski jer zahteva da savet nacionalne manjine izbornoj listi da potvrdu da predstavlja nacionalnu manjinu. Savet nacionalne manjine bi odbijajući da izda ovu potvrdu mogao da spreči kandidaturu izborne liste. Takođe ova izmena otvara i pitanje učešća na izborima nacionalne manjine koja nema savet nacionalne manjine. Ovo je slučaj sa Gorancima, koji nemaju formiran Savet, a usvajanje ove izmene bi značilo Građanska inicijativa Goranaca kao registrovana manjinska stranka ne bi mogla da učestvuje na izborima iz formalnih razloga.

Hoće li svi predlozi za izmene izbornog zakonodavstva biti prihvaćene ili ne ostaje da se vidi narednih dana. Kakvi će biti efekti znaće se posle izbora na svim nivoima koji će kako javljaju beogradski mediji biti najverovatnije održani 26.aprila.

Dodajte komentar

Click here to post a comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Kalendar

November 2024
M T W T F S S
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930