Tačno pre sto godina, na današnji dan 7.novembra 1917.godine (25.oktobra po starom kalendaru) prestala je da funkcioniše privremena vlada, koja je nakon abdikacije Nikolaja II u februaru te godine upravljala Rusijom. Pad privremene Vlade je označio i konačni slom Carske Rusije.
Posle sukoba sa generalom Kornilovim krajem avgusta predsednik privremene vlade Karenski je izgubio i uglad i podršku svih značajnih faktora. Boljševici su u septembru i oktobru uspeli da pridobiju i jedinice garnizona u Petrogradu tako da je početkom novembra samo par jedinica i dalje bilo lojalno vladi.
Petog novembra, boljševici su odlučili da je došlo vreme da se privremena vlada obori, a već 6.novembra u Smoljni gde je bila smešten štab boljševika stiže i Lenjin koji se poslednjih meseci krio.
Tokom 6.novembra Crvena garda je zauzela većinu vladinih zgrada. Sedmog novembra sedište privremene vlade je opkoljeno, a većina jedinica koje je su išle ka Petrogradu boljševici su uspeli da zaustave. U samom Petrogradu Kerenski je mogao da računa na podršku Kozaka, Ženskog bataljona i Odreda kadeta vojne akademije za odbranu Zimskog dvorca.
Napad na Zimski dvorac je počeo u u 21:45, a signal za početak napada je bio plotun sa krstarice Aurora. Pod pritiskom boljševika odbrana Zimskog zamka se raspala a zgrada je u 2 časa i 10 minuta 8.novembra bila u rukama pobunjenika. Vladimir Antonov-Ovsenko je uhapsio članove privremene vlade a vlast u Petrogradu su preuzeli boljševici.
U međuvremenu II sveruski kongres sovjeta je doneo odluku da se do izbora za Ustavotvornu skupštine formira privremena vlada “radnika i seljaka”, pod nazivom “Sovjet narodnih komesara” (Sovnarkom), koji je bio sastavljen isključivo od boljševika. Predsednik je bio Lenjin, komesar za spoljne poslove Trocki, a komesar unutrašnjih poslova je bio Aleksej Ivanovič Rikov. Sveruski kongres je usvojio i Dekret o miru i Dekret o zemlji.
Prema podacima koji su do sada objavljeni Oktobarska revolucija je prošla uz male žrtve, naime u Petrogradu je u dva dana borbi poginulo 6 ljudi a 50 je ranjeno.
U narednih nekoliko meseci biće organizovano više pokušaja da se boljševička vlada obori, ali bezuspešno. Zanimljivo je pomenuti da su 25.novembra održani izbori za Ustavotvornu skupštinu na kojoj je pobedu odnela Socijalističko-revolucionarna partija koja je imala skoro osamnaest miliona glasova (40,4%) i 380 mandata. Drugo mesto su osvojili Boljševici koji su imali 10,6 miliona glasoca u 168 mandata, a treće mesto je pripalo Ustavnoj demkratskoj partiji (Kadeti) koja je osvojila malo više od dva miliona glasova u 17 mandata.
Ustavotvorna skupština je održala samo jednu sednicu 18.januara 1918.godine. Na sednici Boljševici su tražili nove izbore dok su poslanici Socijalističke revolucionarne partije pokušali da obore Lenjinovu vladu. Tog dana Lenjin je postigao dogovor sa levim krilom SRPa i njihovi poslanici su napustili zasedanje. Devetnastog januara poslanici su zatekli zaključanu zgradu Skupštine a boljševička vlada je dekretom raspustila skupštinu i objavila sazivanje III kongresa Sovjeta.
Za ljubitelje istorije na internet stranici 1917.rt.com svi mogu da prate oktobarsku revoluciju uživo kroz twitter vesti.
Dodajte komentar