U toku 2020.godine bilo je dosta natpisa o smrti Nikole Tesle, a jedna od teorija koje govore o smrti velikog naučnika uključuje i naciste. Prema ovoj teoriji po ličnom naređenju Adolfa Hitlera, austrijski esesovac Oto Skorceni je u januaru 1943.godine jastukom ugušio Nikolu Teslu, obio njegov sef i ukrao važna dokumenta. Priča o Skorceniju i Tesli se može naći na nekoliko foruma i sve imaju isti zaplet. Skorceni je na samrti priznao da je on ubio Teslu. Tom prilikom kao dokaz se pojavljuje i puna kutija Skorcenijevih fotografija u nacističkoj uniformi koje bi trebalo da potvrde ove navode.
Kao zaplet za triler roman ovo bi bilo dovoljno, ali u stvarnosti postoje ozbiljne sumnje u ovu teoriju.
Prema podacima u nemačkim arhivama samo su dva puta nemački agenti upućeni u SAD tokom rata. Prvi put u junu 1942.godine, kada je osam agenata upućeno na dve podmornice. U-202 je isplovila 27.maja a saboteri su iskrcani 12.juna, dok je druga grupa isplovila na U-584 25.maja a agenti su iskrcani na obali Floride 18.juna. Saboteri su imali zadatak da unište privredne objekte u SAD uključujući hidrocentralu na Nijagarinim vodopadima. Operacija je završena neslavno, jedan od sabotera se ubrzo po iskrcavanju predao agentima FBI, a ostali uz njegovu pomoć uhapšeni i osuđeni na smrt. Drugi put Nemci su poslali dva agenta RSHA 1944.godine kako bi izveštavali o američkim industrijskim kapacitetima. Agenti su isplovili na U-1230 22.septembra a iskrcali su se 29.novembra . Prvi agent se predao 26.decembra, a drugog su agenti FBI uhvatili 30.decembra 1944.godine.
Ukoliko bi Skrcenijeva priča bila tačna to znači da su nemačke podmornice iskrcale još jednog agenta (Skorcenija) krajem 1942.godine, koji stigao do Njujorka i tamo ubio Nikolu Teslu, a zatim se podmornicom vratio nazad u Nemačku. Imajući u vidu kako su prošli ostali agenti ovo je malo verovatna situacija pošto su u oba slučaja planirani dugoročni špijunski i saboterski zadaci i podmornice nisu čekale obaveštajce, tako da bi brzi povratak u Nemačku bio teško izvodljiv.
Kada se pogleda Skrocenijeva biografija i tu postoje nedoslednosti u ovoj teoriji. Prvo, Skorceni je krajem 1942.godine bio u bolestan i u bolnici tako da ga je početkom 1943.godine vojna komisija proglasila nesposobnim za frontovske dužnosti. Drugo, Skorceni je postao šef škole za komandose tek u aprilu 1943.godine četiri meseca po Teslinoj smrti, do tada je bio raspoređen pozadinskoj službi SSa za održavanje i poravku motornih vozila. Treće, u priči se kaže da je naređenje za ubistvo Tesle Skorceni dobio od Hitlera lično, ali u biografiji Skorceni ističe da je prvi put video Hitlera tek 26.jula 1943.godine prilikom priprema za spasavanje Musolinija što je skoro sedam meseci posle Tesline smrti.
Prema izveštaju pomoćnog lekara (assistant medical examiner) H.W. Wembley Tesla je preminuo od srčane tromboze 7.januara u 22 časa i 30 minuta. Njegovo telo je pronašla sobarica Alisa Monaghan pošto je ignorisala poruku na vratima “ne uznemiravaj”. Dva dana kasnije FBI je preuzeo čuvanje Teslinih papira koje je ispitao Džon Tramp. Tri dana kasnije Tramp je obavestio FBI da u dokumentima nema podataka koji bi ugrozili bezbednost SAD i da dokumenti imaju uglavnom filozofski i teoretski karakter i da su posvećeni proizvodnji i bežičnom prenosu energije. Po Trampu u dokumentima nije bilo upotrebljivih principa ili metoda kako bi se Tesline ideje realizovale.
Gradonačelnik Njujorka La Gvardija se od Tesle oprostio govorom na radiju dok su se u pozadini mogle čuti pesme “Tamo daleko” i “Ave Maria”. Teslino telo je 12.januara odneto u Ardslej gde je kasnije kremirano. Pre kremacije održana je služba u crkvi svetog Jovana na Menhetnu.
U trenutku Tesline smrti Skorceni je potpuno nepoznat čak i u samoj Nemačkoj, anonimni niži oficir SSa sa veoma lošim izgledima za dalje napredovanje. Oslobođen frontovske službe, osuđen da radi pozadinske poslove i da tavori i svakako ne osoba koja bi mogla da ubije Nikolu Teslu.
Skorceni – biografija
Na početku rata je probao da kao dobrovoljac služi u nemačkom ratnom vazduhoplovstvu ali je odbijen zato što je bio visok 1,92 m i prestar za pilota. Pošto nije uspeo u avijaciji Skorceni je 1.februara počeo obuku u SS puku Leibstandarte SS Adolf Hitler. U maju 1940.godine Skorceni je raspoređen kao transportni podoficir pri artiljerijskom puku SS divizije Totenkopf. U jesen 1940.godine je premešten u tehnički depo SS divizije Rajh. Skorceni je u martu 1941.godine postao potporučnik (poručnik druge klase).
Prvo borbeno iskustvo kao oficir je imao već u aprilu 1941.godine prilikom napada na Jugoslaviju. Divizija Rajh je bila u sastavu armijske grupe Centar tokom napada na SSSR. Za pet meseci nemačke trupe su stigle do predgrađa Moskve ali je ruska zima zaustavila napredovanje. U toku operacije Barbarosa Skorceni je dobio i prvo odlikovanje, gvozdeni krst drugug reda za izvlačenje oštećenih vozila pod neprijateljskom vatrom. Njegova karijera na Istočnom frontu je završena u decembru 1941.godne kada ga je u potiljak pogodio šrapnel.
Zbog problema sa žučnom kesom i posledica ranjavanja u januaru 1942.godine je dobio prekomandu u Berlin gde je postao oficir za obuku novih SS jedinica. U septembru 1942.godine Skorceni je dobio čin SS-Obersturmführer i prekomandovan je u oklopni bataljon SS divizije Totenkopf. U novembru je ova divizija učestvovala u okupaciji Višijevske Francuske.
U međuvremenu Skorceni se opet razboleo i vojna komisija ga je proglasila nesposobnim za frontovske dužnosti. Skorceni je ponovo raspoređen u Berlin, na pozadinskim dužnostima. Kako je Nemačka porazom kod Staljingrada izgubila stratešku inicijativu Hitler je naložio Himleru da SS formira jedinice za specijalne operacije.
Pogibija Hajdriha u Pragu je na čelo Hitlerove partijske obaveštajne službe dovela Ernesta Kaltenbrunera, Skrocenijevog zemljaka i poznanika. Uz malu prijateljsku podršku Skorceni je u aprilu dobio priliku da svoje planove obrazloži Valteru Šelenbergu šefu odeljenja za špijunažu RSHA. Plan je jednostavan primeniti partizanski način ratovanja protiv nemačkih neprijatelja. Šelenberg je Skorceniju dao zadatak da organizuje obuku za dejstva u neprijateljskoj pozadini. Za ove potrebe je u blizini Berlina formirana posebna jedinica Waffen SS Sonderverband z.b.V. Friedenthal (kasnije preimenovana u SS Jagdverband 502).
Prva operacija koju je nova jedinica imala bilo je slanje komandosa u Iran. Trebalo je da se nemački komandosi povežu sa pobunjenicima u Iranu, da ih obuče i snabdeju eksplozivom i oružjem za diverzije protiv Britanaca i Sovjeta. Operacija je doživela neuspeh, kako zbog tehničkih problema u prebacivanju komandosa u Iran, tako i zbog sloma nemačke špijunske mreže u Iranu.
Oto Skorceni je široj javnosti postao poznat u septembru 1943.godine kada su nemački padobranci uspeli da oslobode Benita Musolinija iz hotela Kampo Imperatore na planini Gran Saso u Apeninima. Po dolasku Musolinija u Berlin, Skorceni je postao slavan kao najbolji nemački komados. Oslobađanje Musolinija mu je donelo i unapređenje u čin majora, kao i Viteški krst. Za SS ovo je bila idealna prilika da javnosti predstavi svoje specijalne snage 502. lovački SS bataljon (SS-Jäger-Bataillon 502). Sva posleratna istraživanja su pokazala da su desant na Gran Saso izvele čete 7.padobranskog puka Luftwaffe i da je operaciju planirao štab štab padobranskog generala Studenta a ne Skorceni. No, u rukama Gebelsa Skorceni je postao propagandno oružje, pravi natčovek koji se bori za nemačku pobedu.
Njegove kasnije akcije nisu bile tako uspešne. Operacija ubistva Ruzvelta, Čerčila i Staljina u Teheranu nikada nije odmakla od planova. Zatim je usledila operacija “Konjički skok” kako bi se ubio ili zarobio Tito kod Drvara, gde Skorcenijeva jedinica nije obezbedila korisne podatke o razmeštaju i snagama partizanskih jedinica. Skorceni je imao više uspeha u otmici sina regenta Hortija, Mikloša Hortija mlađeg. Otmica sina je iskorišćena da Horti preda vlast vođama “Strelastih krstova” koji su nastavili da se bore uz Nemačku do samog kraja rata.
Operacija Grifon je trebala da pomogne napredovanje nemačkih trupa u Ardenima i da unese zabune i paniku u američkim redovima. Formirana je samo jedna jedinica od pedesetak vojnika koji su imali solidno znanje engleskog jezika. Opremljeni savezničkim oružjem i obučeni u američke uniforme. Pojava nemačkih vojnika u američkim uniformama su izazavali paranoju u američkim jedinicama, ali rezultati dejstava su bili beznačajni tako da je Skorcenijeva jedinica na kraju korišćena kao regularna borebena grupa na frontu kod Malmudija. Nemačke jedinice komandosa su početkom 1945.godine dobile zadatak da obuče grupe odabrane za operaciju Vukodlak. Planirano je da na teritorijama koje saveznici zauzmu odabrane grupe vrše sabotaže i napade na savezničku pozadinu. Nedostatak instruktora, opreme pa i motivacije među nacistima je ovu operacio osudio na neuspeh od samog početka.
U aprilu 1945.godine Skorceni se uputio ka Austriji u nameri da tamo smesti štab za operacije iza linija fronta. No, nemački komandni sistem se raspadao, a savezničke jedinice su prodrle duboko u nemačku teritoriju. Sovjetske trupe su zauzele Beč 11.aprila a Skorceni je potražio utočište u gornjoj Austriji. Tu je trebalo da se pripreme položaji za poslednji otpor na teritoriji koja je poznata kao Alpska tvrđava. Za odbranu Alpa Nemačka više nije imala resursa a nacističke vođe su gledale da spasu sebe. Poslednjih dana Rajha Skorceni je pokušavao da formira gerilske jedinice koje bi samostalno nastavile vođenje borbe. Kada je admiral Denic potpisao kapitulaciju Nemčke 9.maja Skorceni se sledećeg dana predao američkim trupama čime je njegova karijera u nemačkim oružanim snagama završena.
Dodajte komentar