Pitanje da li roditelji imaju omiljljeno dete intrigira društvene naučnike, psihologe i samu roditeljsku populaciju već decenijama. Iako većina roditelja tvrdi da ljubav prema svim njihovim potomcima ostaje podjednaka, istraživanja sugerišu da se sklonosti ipak razlikuju.

Nedavno sprovedeno istraživanje na Univerzitetu Nortistern dublje je zaronilo u ovu temu. Istraživački tim je analizirao obrasce ponašanja roditelja i njihovu interakciju s decom kroz niz eksperimenata i anketiranja. Profesorica Lori Kramer, vođa istraživačkog tima, ističe: “Naš cilj je bio razumeti suptilne razlike u pristupu roditelja prema deci i identifikovati faktore koji mogu doprineti osećaju favorizacije.”

Da li zaista možemo jednako da delimo ljubav i pažnju?

Ispitanici su u anketama izjavili da se trude da svoju ljubav i pažnju usmere prema svim svojim potomcima na jednak način. Međutim, analiza njihovog ponašanja pokazala je da postoje neke suptilne razlike u interakciji sa decom. “Primetili smo da roditelji često imaju tendenciju da se duže zadržavaju u aktivnostima sa decom s kojom dele slične interesovanja ili karakterne crte”, navodi profesorka.

Svako dete je individua za sebe

Jedan od ključnih faktora koji su se izdvojili iz istraživanja je individualnost deteta. Deca koja su pokazivala samostalnost i inicijativu često su privukla više pažnje roditelja, a ovo ponašanje može doprineti osećaju favorizacije među decom. Jedan od naućnika dodaje: “Roditelji se često više fokusiraju na dete koje izaziva više pažnje i interakcije, što može stvoriti percepciju favorizacije.”

Važno je napomenuti da percepcija favorizacije može imati duboke emocionalne posledice na decu. Osećaj zapostavljenosti može dovesti do narušavanja samopouzdanja i odnosa između dece unutar porodice. 

Ne treba zanemariti ni kulturološke razlike koje su čvrsto utemeljene u nekim sredinama. Podele i favorizovanje muškog u odnosu na  žensko dete. 

Mala studija koja je obavljena u Kanadi na osam ispitanika, tinejdžera beskućnika govori da je sedmoro njih tvrdilo kako su roditelji imali veću naklonost prema njihovoj braći ili sestrama.

Rešenje je ne tretirati svu svoju decu potpuno isto, kaže prof. Kremer. Njihovu idividualnost je neophodno razumeti i negovati je shodno tome. Nije korisno upoređivati decu I samim tim praviti  

„Nemoguće je tretirati decu isto u svakoj situaciji, a ni deca to ne žele“, napominje Kremerova i kaže da ona žele da budu prihvaćena takva kakva jesu, njihove godine, interesovanja, pol, ličnost. Ipak, osvešćivanje postupanja prema deci može pomoći roditeljima da izbegnu stalno izazivanje nepravednih situacija“, savetuje profesorka.

Iako pitanje da li roditelji zaista imaju omiljljeno dete ostaje složeno i osetljivo, istraživanja nastavljaju pružati dublji uvid u ovu temu. U svakom slučaju, izgradnja zdravog odnosa sa svakim detetom ostaje prioritet svakog roditelja, s ciljem da se svako dete oseća voljeno i podržano. 

O savetima koji podržavaju kvalitetan porodični život i harmonične odnose unutar nje, pročitajte u magazinu Bumerka.