Šestog aprila 1941.godine Nemačka je bez objave rata napala Kraljevinu Jugoslaviju. Beograd se našao prvi na udaru nemačke avijacije iako je par dana ranije proglašen za otvoreni grad.
Eskadrile Luftwaffe su dobile zadatak da unište važne objekte u gradu kao što su ministarstvo odbrane, generalštab, glavna pošta, električna centrala, železnička stanica i kasarne. Bombarderi su naoružani eksplozivnim i zapaljivim bombama, a korišćene su i vazdušne mine od 1.000 kg kako bi se otežalo rasčišćavanje ruševina.
Posebno opasne su bile zapaljive bombe B1E1od jednog kilograma. Ove bombe su imale cilindrično telo (dužina 35 cm i prečnik 5 cm) od legure magnezijuma i čelični rep. Bile su punjene pirotehničkom smesom Termit, koja sporo gori i stvara temperaturu od oko 2.500 stepeni Celzijusa. Ove bombe pri udaru nisu eksplodirale već bi se termit zapalio. Visoka temperatura bi zatim zapalila i košuljicu bombe. Izgaranje traje do 15 minuta i za to vreme bomba bi zapalila sve u krugu od 2 metra. Luftwaffe ih je koristila prilikom noćnih napada za obeležavanje ciljeva i za izazivanje požara. Ove bombe su mogle da se ugase jedino zatrpavanjem peskom ili zemljom, pošto ih voda razgoreva.
Za prvi let bilo je predviđeno da se koristi 75% eksplozivnih i 25% zapaljivih bombi ukupne težine 197 tona, za popodnevni let 40% eksplozivnih prema 60% zapaljivih, a za noćno bombardovanje po 50% eksplozivnih i zapaljivih bombi.
Prvi talas nemačkih aviona je brojao 234 bombardera i to 74 Ju-87 iz StG77, kao i oko 160 dvomotornih bombardera iz KG2, KG3, KG4 i KG51, a pratili su ih lovaci Bf-109 (38) iz JG54 i JG77, dok je 30 lovaca razarača Bf-110 iz ZG26 imalo zadatak da napadne aerodrome u okolini Beograda. Nemačka avijacija je u tri talasa na Beograd bacila oko 360 tona bombi.
Lovačke eskadrile 6.lovačkog puka su 6.aprila izvršile više od 140 borbenih letova. Većina pilota je imala 3-4 borbena leta tog dana a neki avioni su imali 10 letova u toku dana. Prijavljeno je obaranje 30 nemačkih aviona dok je 11 jugoslovenskih lovaca oboreno a 16 oštećeno. Protivavionska odbrana Beograda je prijavila obaranje jo 27 nemačkih aviona. Komanda Luftfotte IV je u svojim dokumentima evidentirala gubitak 21 aviona 6.aprila.
U napadu je poginulo 2.274 lica, a više hiljada je ranjeno, Materijalna šteta je bila velika. Porušeno je 627 zgrada, veoma oštećena 1.601 zgrada, delimično oštećeno 6.829 zgrada (uključujući deo zgrade Starog dvora).
Zgrada Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu je bila jedna od zgrada uništenih u poslednjem, četvrtom napadu nemačkih bombardera. Posle puča od 27.marta, očekivao se nemački napad. Vlada generala Simovića je prvo dala nalog da se bibliotečka građa skloni iz Beograda u lagume ispod Tašmajdana, ali je potom odluka promenjena i kao mesto evakuacije je određen manastir Svetog preobraženja u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.
Biblioteka je bila spakovana u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka, a stari časopisi, knjige i pisama u 22 sanduka. U međuvremenu, ministar prosvete donosi odluku da se odustane od evakuacije, ali vojne vlasti tu odluku menjaju. Dogovoreno je da se biblioteci 6.aprila stave na raspolaganje dva kamiona za prebacivanje bibliotečke građe do železničke stanice, odakle će građa vozom biti prebačena do Jelen Dola. Za ove namene vojska je obezbedila tri vagona u vojnom vozu koji je trebao da krene u ponedeljak 7.aprila za Požegu.
Nemački napad je poremetio sve planove. Biblioteka je bez oštećenja preživela prva dva napada, ali ne i treći. Po izjavama očevidaca jedna ili više ovih bombi je palo na krov Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. U tom trenutku nije bilo nikoga u zgradi.
Inženjer Sava Veličković, je pokušao da upozori zaposlene, ali je zgrada bila zaključana. Kako su telefonske linije bile u prekidu nije postojala mogućnost da se bilo ko kontaktira. Oko 19 časova, krov biblioteke je goreo. Jak vetar je raspirivao požar, a po izjavama svedoka vatra je gorela i tokom 7.aprila kada se proširila i na susedne zgrade. Zgrada se potom urušila na podrum a vatra je i dalje gorela.
U požaru je uništen knjižni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1.424 ćirilična rukopisa i povelje (12–17. vek), kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina, zatim značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije (Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Đura Daničić, Pavel Šafarik). Osim toga nestali su svi inventari i katalozi. Nastradala je i zbirke turskih rukopisa, starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika, novina. Osim toga, u njoj su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, ali i kompletne biblioteke Vuka Stefanovića Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P. M. Šafarika i drugih.
Iz stare zbirke rukopisa sačuvan je samo rukopis “Zbornik srpskih žitija” Taha Marka koji je u tom trenutku bio kod profesora Vladimira Ćorovića. Sačuvana je i kompletna zbirka Muzikalija koja je u to vreme bila predata Muzičkoj akademiji.
Dodajte komentar